Pratite Banke:online i na Twitteru

Saveti i edukacija Narodne Banke Srbije /

Štednja

 
// 19.10.2009. 14:05:07

Štedite, jer štednjom uvećavate svoju kupovnu moć!

Zašto štedeti?

Konstantnim izdvajanjem i manje suma novca, mogu se pokriti neželjeni troškovi, izbeći zaduživanja i kupiti željene stvari. Takođe štednjom se može i zaraditi a samim tim uvećati kućni budžet.

Novac treba ulagati tamo gde se kupovna moć novca koji štedite uvećava.

Šta je kamata?

Kamata koja se dobija na štednju je cena koju Vam banka plaća za korišćenje Vaših sredstava, a inače je kamata cena korišćenja pozajmljenih sredstava, izražena u procentima.

Kako je trenutna inflacija u Evropskoj uniji 3.6%, ako ne uložite sredstva negde, pored toga što ostajete bez prihoda od kamate, Vaš novac gubi vrednost. Dakle, ako imate 1000 evra usšteđevine, nakon godinu dana držanja u sefu njegova vrednost će biti 964 evra!

Ako štedite u sefu ili „slamarici“ Vi zapravo ne štedite već čuvate novac jer Vam on ne donosi nikakav prihod, a imate i gubitak jer zbog inflacije opada kupovna moć tog iznosa. I dodatno postoji rizik od gubitka tog novca (krađa, falsifikati, požar...).

Odakle početi?

Prvo o čemu treba da mislite jeste za koji način štednje ćete se opredeliti i koliko možete odvajati sredstava.

Za koji vid štednje se opredeliti?

  • štednja u „slamarici“ ili sefu,
  • štednja u banci,
  • štednja kroz osiguranje života,
  • štednja kroz dobrovoljne penzijske fondove,
  • štednja kroz hartije od vrednosti.

Jedan od najrasprostarnjenijih oblika štednje je štednja u „slamarici“ ili sefu koja Vam omogućava dostupnost tog novca u svakom trenutku i da možete da dodajete ili uzimate sredstva u zavisnosti od potreba. Ova štednja ne donosi prihode a donosi rizik od gubitka cele ili delimične vrednosti štednje zbog požara, krađe, falsifikata ili inflacije.

Štednjom u banci obezbeđujete sebi prihod a i osiguranje vrednosti uloženih sredstava.

U zavisnosti od poslovanja banke zavisi i sigurnost depozita, a svi iznosi do 50000 evra su osigurani kod Agencije za osiguranje depozita uz garanciju Republike Srbije. Postoje dve opcije štednje u banci: stednja u devizama ili štednja u dinarima. U zavisnosti da li je štednja oročena ili ne zavisi i mogućnost raspolaganja sredstvima. Zarada od štednje je veća ukoliko se oroči na duži period.

Štednjom putem osiguranja života, pored „pokrića“ za rizike nesrećnog događaja, invaliditeta ili smrti za vreme trajanja osiguranja, omogućava ostvarivanje prinosa koji je unapred poznat. Osiguranje je moguće uplaćivati u dinarima ili u evrima , a sigurnost depozita zavisi od poslovanja osiguravajućeg društva. Da bi se u celini ostvarila ugovorena prava, osiguranik je dužan da sredstva uplaćuje ugovorenom dinamikom.

Jedan od novih oblika štednje u Srbiji je štednja kroz dobrovoljne penzijske fondove. Ovo je vrsta dugoročne štednje za starost. Visina sredstava na računu se povećava uplaćivanjem doprinosa i prihodima od investiranja. Sredstva koja se uplaćuju se ulažu u najkvalitetnije hartije od vrednosti i ostvarena dobit se redovno pripisuje.

Imovina kompanije koja upravlja penzijskim fondom je odvojena od imovine penzijskog fonda čiji deo čine i Vaša uložena sredstva.

Još jedan novi oblik štednje je štednja kroz investicione fondove. Ovaj vid ulaganja može doneti nešto veći prinos na uložena sredstva, ali preuzimate rizik ulažući preko investicionih fondova u hartije od vrednosti. Ulaganjem u hartije od vrednosti preko investicionih fondova preuzimate rizik ulaganja.

Nadzor nad poslovanjem banaka, društava za osiguranje i dobrovoljnih penzijskih fondova je u nadležnosti Narodne banke Srbije, a nadzor nad poslovanjem investicionih fondova u nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti.

Kako ne biste došli u situaciju da Vam novac bude obezvređen, osigurajte depozit!

Na osnovu predloga Vlade Republike Srbije, Skupština Srbije je usvojila odluku da se poveća nivo osiguranih depozita sa 3.000 na 50.000 evra. Dakle, isplatu osiguranog iznosa, u slučaju stečaja banke, garantuje Republika Srbija. Osiguranje se odnosi na svakog štedišu posebno nezavisno koliko računa ima, na nivou jedne banke.

Porez na obračunatu kamatu kao prihod od kapitala na štednju u devizama je 20 %, dok se na štednju u dinarima ne plaća porez.

Zakonom o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda koji je na osnov predloga Ministarstva finansija usvojila Skupština Srbije propisano je da se prihod po osnovu kamate na deviznu štednju građana ne oporezuje. Ovaj zakon važi za kamatu koja se ostvari u periodu od 30.01.2009. do 31.12.2009. Član zakona glasi:

"Ne utvrđuje se i ne plaća porez ne prihode od kapitala po osnovu kamate na devizne štedne i druge depozite građana, koja je ostvarena od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine".

Šta je osigurani depozit?

Sva potraživanja, bilo dinarska ili devizna, građana prema banci (tekući račun, dinarski i devizni oročeni depozit, štednja ili neki drugi štedni račun) predstavljaju oročeni depozit.

Ko plaća premiju osiguranja depozita?

Banke na čiji račun je uplaćen depozit plaćaju premiju osiguranja na depozite i to za dinarske depozite u dinarima, a na devizne depozite u evrima.

Kako da znam koja banka plaća premiju osiguranja depozita?

Premiju osiguranja depozita stanovništva plaćaju sve banke koje imaju dozvolu za rad, dobijenu od strane NBS. One po zakonu moraju da uplaćuju premiju osiguranja. Agencija za siguranje depozita obaveštava NBS u slučaju kada neka banka ne plati premiju osiguranja, a zatim Narodna banka preduzima odgovarajuće mere.

Šta ako propadne banka u kojoj štedim?

Ako banka u kojoj imate depozit ode u stečaj, Narodna banka obaveštava stanovništvo putem medija, koja banka će isplaćivati, na koji način, kada i gde potraživanja koje građani imaju od banke koja je pod stečajem.

 Izvor: Narodna banka Srbije

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora... /detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj... /detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita... /detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na... /detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG... /detaljnije/

Poslednji post sa foruma

Obracun kamate - dezinformacije od strane zaposlenih u Intes - Banke u Srbiji u XXI veku imaju 3 omiljene igre Čorave bake Ide luda oko... Detaljinije

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.