Pratite Banke:online i na Twitteru

Istraživanja portala Banke:online /

Istraživanje portala: Čuvari vrednosti

 
// 07.10.2011. 11:30:48

 

Sve veći je jaz između realne i financijske ekonomije. Činjenica da američki dolar podržava sve ostale valute, a štampa se bez ikakvog pokrića, vraća nas u vreme kada je ukinuta konvertibilnost američkog dolara u zlato i kada je prihvaćena konvertibilnost jedne valute u drugu. I sve to ne bi bilo loše kada bi iza tog papira stajalo „nešto“.

Nažalost, ceo proces zlatnog standarda kao i njegovo glavno pravilo da se papirni novac ne sme štampati osim na osnovu ulaska zlata u zemlju i da se automatski povlači prilikom izlaska zlata iz zemlje, se pokazao kao neodrživ.

Sada kada je napravljen prekid i zlato nema ulogu novca nego robe, vraćanje zlatnom standardu bi naravilo velike razlike između država, banaka, pa i pojedinaca koji imaju veće zlatne rezerve od onih koji ih nemaju. Zlato kao svetsku konvertibilnu valutu koja vremenom održava svoju realnu vrednost bez rizika od inflacije mnogi ne priželjkuju jer bi time izgubili mogućnost profita.

Manje od četvrtine ukupne količine iskopanog zlata su sve bankarske rezerve na svetu, što znači da je velika većina u privatnom vlasništvu u obliku nakita i ulagačkih zlatnih proizvoda. U poslednje vreme i centralne banke su postale značajni kupci zlata kako bi povećale njegov udeo u svojim rezervama i zaštitile se od pada vrednosti dolara . Činjenica da su prebacili ulogu sa prodavača na kupce pomogla je u podizanju cene zlata za više od 25 odsto u ovoj godini. A povećanje zaliha u vreme visoke cene zlata samo govori u prilog tome da zlato nije precenjeno.

Ako uzmemo u obzir da na cenu zlata takođe utiče odnos proizvodnje i potrošnje, a znamo da je proizvodnja limitirana dok potrošnja raste i da je tražnja za zlatom u poslednjih deset godina udesetostručena kao i to da se kupovna moć zlata u zadnjih dvesta godina nije bitnije promenila dolazimo do toga da je kupovina zlata svakako mudra odluka i dobar način za finansijsku stabilnost.

Najvažnija funkcija zlata je očuvanje kupovne moći u vrijeme velikih kriza. A kako se reč kriza kod nas odomaćila jer još nismo izašli ni iz prošle, a već nas čeka sledeća možda je vreme da se razmisli koji je najbolji način za očuvanje vlastite financijske budućnosti.

 Investiranje u zlato

U zlato se investira iz više razloga. Prvenstveno zbog nezavisnosti od ekonomskkih i političkih faktora, njegove sigurnosti, stabilnosti i likvidnosti.

Zlato kao sredstvo očuvanja vrednosti imovine i kupovne moći je čest temelj svakog dobrog investicionog plana. Iako ulaganje u različite vrste investicija čije se cene uglavnom kreću u suprotnim smerovima smanjuje moguće gubitke, mnogi bi se složili da bi 5 do 10 posto lične imovine trebalo uložitii upravo u zlato.

Odnos prinos-rizik svakako zavisi od više faktora, uključujući sta je cilj ulaganja, na koliko dugo se novac ulaže i koliko rizika neko želi da preuzme. Treba napomenuti da ako se na ulaganje gleda kao na brzu i laku zaradu, a ne kao investiranje na duži rok rizik se znatno povećava.

Oni koji se odluče za investiranje u zlato trebalo bi da se dobro upoznaju sa mogućnostima i oblicima ulaganja. Prilikom kupovine investicionog zlata treba znati da se cena grama zlata smanjuje proporcionalno veličini proizvoda koji se kupuje tj. gram čistog zlata skuplji je u polugama i zlatnicima manjih težina, a jeftiniji u polugama i zlatnicima većih težina.

Takođe treba znati da se sve službene berzovne cene zlata formiraju isključivo u američkim dolarima za uncu, dok se cene izražene u ostalim valutama i težinskim merama izvode iz te osnovne jedinične cene. Unca je težinska mera za plemenite metale i jednaka je težini od 31,1034768 grama tako da se lako može preračunati cena zlata iz unci u grame.

cena unce zlata
------------------------- = cena grama zlata
31,1035

Nakon konstantnog rasta zlato je ove godine dostiglo najvišu cenu u istoriji

 

Poznato je da kod nas ne postoji berza plemenitih metala ali građani naše države nisu uskraćeni za neke vidove investiranja u ovaj plemeniti metal.

Investicioni fondovi

Investira se tako što se kupuju jedinice investicionog fonda koji sredstva investira u akcije preduzeća koja se bave proizvodnjom ili preradom plemenitih metala. Početna vrednost investicione jedinice je 1.000 dinara. Broj investicionih jedinica se dobija tako što se iznos uloga, koji se umanjuju za naknade društva koje upravlja fondom, podeli sa vrednošću investicione jedinice na dan uplate. Kada se investitor želi povući on svoje investicione jedinice prodaje fondu.

Forex

Na Forexu se ne trguje fizičkim sredstvima već sertifikatima. Ustvari kupuje se pravo da se ti sertifikati kasnije prodaju i na taj način ostvari zarada. Ne trguje se fizičim zlatom, ali se trguje njegovom cenom i da bi se izbegao veći rizik nebi bilo loše da se sposobnosti prvo ispitaju na demo računu.

Zlatne poluge i zlatnici

Zlatnici su investiciono sredstvo za male i srednje ulagače dok se za one koji žele uložiti veći iznos preporučuje kupovina investicionog zlata u obliku poluga.

Iako unašoj zemlji postoji fabrika za proizvodnju zlata koja proizvodi zlatne poluge te poluge ne mogu biti prodate građanima. U Rudničko-topioničarskom basenu Bor do sada je proizvedeno 180 tona zlata. Bor svoje zlatne poluge čistoće 99,99 odsto i težine 12,5 kg isporučuje tj. prodaje NBS, a NBS nije nadležna za trgovinu zlatom tako da se tu proces završava.

Investiciono zlato kupljeno u inostranstvu ne isplati se uvoziti u zemlju, pa je najbolje da ostane u nekom iznajmljenom sefu.

Jedini fizički oblik ulaganja u zlato kod nas ostaju zlatnici. I tu se javljaju kolekcionarski i vrednosni zlatnici.

Kolekcionarski zlatnici- na njihovu vrednost utiču mnogi činioci kao sto su: retkost, starost, stanje i količina iskovanih novčića. Uveoma tražene spadaju Aureus, Solidus i Spur Ryal. U našoj zemlji, Narodna banka Srije je do sada izdala 24 emisije prigodnog kovanog novca.

Vrednosni zlatnici-obično se izrađuju u veličinama od 1, 1/2, 1/4, 1/10 и 1/20 unce. Njihova vrednost zavisi od njihove mase i trenutne tržišne cene plemenitog metala tako da nemaju nominalnu vrednost.

Da ne bi investiranjem više izgubili nego dobili ptrebno je prvenstveno dobro se uputi i odlučiti da li ste više za ulaganje u “papirno “zlato ili fizički oblik.

Kod nas je kupovina zlata uglavnom rezervisana za zlatni nakit. Kod kupovine nakita u cenu je uračunat i dizajn, a kod otkupa se sav nakit uzima kao “lom zlato” tako da je razlika između kupoprodajne cene veoma velika. Tu se kao dobar izbor javljaju stari dobri dukati jer ne mogu toliko da izgube na vrednosti kao tehničko zlato.

Ako se odlučite za zlato, bilo da je u pitanju oblik štednje, kolekcionarstvo ili porodična tradicija prenošenja sa kolena na koleno, verujte istoriji koja nam je pokazala da je zlato do danas ostalo simbol vrednosti koji vreme ne može pregaziti.

Autor: Dijana Živković

Udruženje građana “Moj dinar”

 

 

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Kalkulator kredita

Kursna lista


Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora... /detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj... /detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita... /detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na... /detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG... /detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.