U nastavku Vam predstavljamo rezultate istraživanja sprovedenog u saradnji sa našim partnerom Dufferin Research agencijom na temu novca i zadovoljstva stanovništva svojom finansijskom situacijom.

Srbija je u regionu na vrhu po visini javnog duga koji je premašio 50 odsto BDP-a, sa aktuelnom dilemom: da li treba insistirati na štednji ili se dodatno zaduživati da bi se investiralo u privredu i stimulisala potrošnja. Pored ovih podataka, skrenimo pažnju i na stopu nezaposlenosti u Srbiji koja je dostigla na kraju novembra 2011. godine 23,7 %, što je rast u poređenju sa 22,2 % zabeleženih na kraju aprila prošle godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti muškaraca iznosila je 22,8%, a žena 24,9% (izvor: Novi magazine.rs; datum:16.1.2012.).

Prema našem istraživanju, od ukupnog broja ispitanika (u ovom slučaju 169 ispitanika), 47% ima posao, dok procenat od 53 ispitanika nije zaposleno. Većim delom zaposleni su u starosnoj granici od 25 do 44 godine. Od ukupnog broja ispitanika, u većem broju nezaposleni u poređenju sa zaposlenima, tvrde da tečno govore engleski jezik. Takođe, nezaposleni u većoj meri koriste internet u svrhu zabave, dok se manje informišu o opštim temama kao što je biznis, vesti iz sveta, sport, zdravlje, nauka.

Prema najnovijim podacima Zavoda za statistiku, promet robe u januaru je za čak 22,6 odsto manji nego u decembru, a prosečna plata je realno manja za 16,6 odsto. (Izvor Radio 021, datum 04. 03. 2012.) Struktura potrošnje je takođe veoma nepovoljna, jer poslednji podaci govore da oko 44% raspoloživih primanja tročlanog domaćinstva odlazi na pokriće troškova hrane, a još oko 15% na režije, tako da 59% raspoloživih primanja odlazi na pokriće egzistencijalnih životnih potreba. S tim u vezi možemo navesti podatak da u razvijenim zemljama Evropske unije svega 15% raspoloživih primanja odlazi na pokriće troškova za kupovinu hrane.( izvor Dnevnik maj, 2012.) Od ukupnog broja ispitanika (u ovom slučaju 80), 39% smatra da je odgovarajuće plaćeno za svoj posao, dok 69% smatra da nije dovoljno plaćeno za svoj posao.

Diplomci koji napuštaju Srbiju imaju diplome fakulteta prirodnih i tehničkih nauka. Svaki treći akademac koji završi Elektrotehnički fakultet odlazi u inostranstvo. Za nekoliko godina u SAD je izdato više od 250 radnih dozvola našim inženjerima elektrotehnike, i to bez prethodne nostrifikacije diploma.

Srbija je druga zemlja na svetu po „odlivu mozgova“, odmah posle Gvineje Bisao. Procenjuje se da je Srbiju od devedesetih godina napustilo više od 300.000 mladih obrazovanih ljudi. Srbiju je skupo stajalo napuštanje mladih stručnjaka – čak 12 milijardi evra! (izvor S medija 12.04.2012).

Od ukupnog broja ispitanika, (odnosno 169), 76% ispitanika je razmišljalo o odlasku iz zemlje, dok procenat od 24% nije nikada o tome ni razmišljalo. U ovom razmišljanju ne postoji značajna razlika između žena i muškaraca. Od datog procenta 76%, odnosno procenat ispitanika koji su razmišljali o odlasku iz zemlje, najvećim delom to je populacija od 25 do 44 godina starosti, nezavisno od radnog odnosa. Dakle, bez obzira ali su zaposleni ili ne, razmatrali su mogućnost odlaska iz zemlje.

Ono što je karakteristično za ispitanike koji su razmišljali o odlasku iz zemlje, je to da isti u velikoj meri nemaju poverenja u bankarski sistem Srbije, takođe, ova grupa ispitanika smatra fakultetsko obrazovanje kao finansijski nepristupačno.

Poražavajući rezultat procenta ljudi koji su nezadovoljni životom u Srbiji do te mere da bi želeli da napuste Srbiju, naveo nas je da istražimo njihove razloge.

Od ukupnog broja ispitanika, odnosno od 169 ispitanika, 76% se izjasnilo da je razmatralo ideju odlaska iz zemlje. Razlozi koje su naveli u najvećoj meri je loš životni standard, neizvesna budućnost, nemogućnost zaposlenja ili pak nepostojanje izbora poslova u svojoj struci, neorganizovanost sistema u državi.

U najvećoj meri građani Srbije su nezadovoljni platama, ukoliko su zaposleni, dok procenat nezaposlenih se žali na nemogućnost pronalaska poslova. Neuređen državni sistem, nesigurna budućnost za decu, nemogućnost usavršavanja i napredovanja u karijeri. Samo su neki od navedenih razloga ispitanika koji bi rado napustili državu.

Od ukupnog broja ispitanika ( u ovom slučaju 169), 38% tvrdi da ima poverenja u bankarski sistem, dok veći procenat od 62% nema poverenja u bankarski sistem. Profil ispitanika koji nemaju poverenja u bankarski sistem odaje nam karakteristike da je ista grupa ispitanika takođe razmišljala o odlasku iz Srbije zbog nezadovoljstva, da fakultetsko obrazovanje smatra finansijski nepristupačnim, a nivo znanja postignut školovanjem nedovoljan. Grupa ispitanika koja nema poverenja u bankarski sistem, u velikom procentu koristi internet, i to radi potreba informisanja o aktuelim društvenim temama, lokalnim i inostranim vestima, i u velikom broju posećuju društvene mreže.

Čak 53,6 odsto građana smatra da im je finansijska situacija lošija nego pre godinu dana, a skoro polovina građana smatra da će njihov lični standard nastaviti da opada tokom 2012. godini.

U 2011. godini došlo je do promena potrošačkih navika. Broj potrošača kojima je cena najvažniji kriterijum prilikom odabira proizvoda ili mesta kupovine, raste. (izvor Blic 10.1.2012.)

Naše istraživanje sprovedeno na 169 ispitanika u ovom slučaju, pokazuje da građani nisu zadovoljni sa svojim potrošačkim mogućnostima i smatraju da su u dosta lošijoj finansijskoj situaciji u odnosu na isti period prošle godine, dakle, 63% muškaraca ima navedeno mišljenje, kao i procenat od 67% žena. Građani koji ovaj period smatraju za isti kao i prethodne godine, u procentima predstavlja sledeći odnos: 28% muškaraca, i 26% žena. Mali procenat ima veću kupovnu moć u odnosu na prethodnu godinu, dakle 9% muškaraca, i 7% žena smatra ovaj period kao bolji što se tiče njihove kupovne moći.

Istraživanje pokazuje i da svega 3,8 odsto građana na veću kupovinu troši više od 10.000 dinara, kao i da raste broj potrošača koji u veliku kupovinu koja podrazumeva trošenje preko 1.000 dinara ne odlaze nikad (24,4 odsto). Kupovna moć građana dramatično je opala u poslednjih šest meseci zbog skoka evra, a novi talasi poskupljenja dodatno će je urušiti. (izvor Blic 10. 01. 2012.)

Kompletno istraživanje možete preuzeti sa našeg portala Banke:online/