Pratite Banke:online i na Twitteru

Blic novosti iz banaka /

Erste Banka - Navike vezane za štednju u Srbiji i zemljama CIE

 
// 2009-11-17 12:40:44

Standard života u čitavom regionu CIE tokom godina se menjao, a time su i navike stanovništva vezane za štednju postale raznovrsnije. Međutim, razlozi za štednju su ostali isti, o čemu svedoči i bankarska izreka da je „uvek pravo vreme za štednju“. To su pokazali i objavljeni rezultati o navikama vezanim za štednju nedavnog međunarodnog istraživanja1 koje je sprovela Erste Banka, osnovana pre 190 godina kao prva štedionica u Austriji. Bogato iskustvo i činjenica da je Erste Grupa danas jedna od vodećih finansijskih grupacija u CIE, prisutna u osam zemalja, podstakli su pokretanje obimnog ispitivanja ponašanja ljudi, njihovih stavova, motiva i nedoumica u pogledu štednje.

Prema rezultatima navedenog istraživanja, utvrđeno je da je štednja stanovnicima centralne i istočne Evrope „važna“ i „veoma važna“ stavka, a najviši nivo svesti iskazali su stanovnici Rumunije (83%) i Mađarske (85%). Za razliku od suseda, građani Srbije pridaju nešto manji značaj štednji, pri čemu 69% ispitanika navodi da je štednja „važna“ ili „prilično važna“.

Najbolji primer u regionu daju Austrijanci, zahvaljujući činjenici da svega 3% Austrijanaca ne štedi. U proseku, Austrijanci koji štede odvajaju 155 evra mesečno,

U Srbiji, neki od proizvoda štednje koristi 22% ispitanika, dok 78% ne štedi. Od onih koji štede, više od polovine uspeva da uštedi do 50 EUR mesečno, oko 18% uspeva da uštedi između 51 i 100 evra mesečno, a oko 10% između 101 i 200 evra. U proseku, građani Srbije koji koriste neki od proizvoda štednje mesečno odvajaju 82 evra. U Mađarskoj se u proseku štedi oko 53 evra, u Ukrajini 48 evra, Rumuniji 43 evra, a u Češkoj oko 95 evra mesečno.

Uprkos istaknutom značaju štednje, stanovništvo u većini zemalja centralne i istočne Evrope nije zadovoljno mesečnim iznosom štednje. Najniži stepen zadovoljstva mogućnostima štednje, od samo 7%, iskazali su ispitanici u Ukrajini. Dok je 54% Austrijanaca i Čeha zadovoljno, samo 26% štediša u Rumuniji, 22% u Srbiji i 19% u Mađarskoj navodi da je zadovoljno iznosom koji je trenutno u mogućnosti da uštedi.

Nakon sprovedenog istraživanja, došlo se do zaključka da se način štednje očigledno može dovesti u vezu sa stepenom razvijenosti tržišta u različitim zemljama regiona. Najčešći vidovi štednje veoma se razlikuju, u skladu sa mogućnostima stanovništva - od štedne knjižice u Austriji do štednje po viđenju u Srbiji i gotovinske štednje u Ukrajini.

U većini zemalja CIE, kao glavna motivacija i razlog za štednju novca navedena je sigurnost, tj. finansijska podrška i štednja za nepredviđene situacije. Međutim, ističu se i nedoumice vezane za štednju, koje su u svim zemljama većinom povezane sa devalvacijom, smanjenjem kupovne moći i visokom inflacijom. Kao i u drugim državama regiona, i ispitanici u Srbiji su devalvaciju i inflaciju najčešće navodili kao ograničavajući faktor vezan za štednju.

Većina stanovnika centralne i istočne Evrope nema poverenja ili iskazuje neutralan stav prema investicijama. Kada su u pitanju finansijski instrumenti poput obveznica, akcija i fondova, čak 55% građana Srbije ima neutralno mišljenje, a najmanje je onih koji o ovoj temi misle veoma pozitivno, svega 7%.

Većina stanovnika zemalja CIE smatra da će štedeti podjednako i u narednom periodu. U Srbiji je najviše građana koji očekuju da će i u narednih pet godina štedeti isto koliko i danas (44%), a oni koji navode da će štedeti manje kao glavni razlog ističu krizu, koja je praćena inflacijom i nesigurnom ekonomskom situacijom kao i neizvesnošću radnog mesta.

Kriza u svakom slučaju ima osetan uticaj na ponašanje stanovništva u regionu centralne i istočne Evrope. Štednja se polako pretvara u sve stabilniju naviku, što ima i odgovarajuće stručno objašnjenje. Sociolozi navode da će se potreba ljudi da osiguraju ono što imaju, umesto da dobiju ono što nemaju, povećati upravo zbog sadašnje finansijske neizvesnosti.
 

Izvor: ERSTE banka

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.