Pratite Banke:online i na Twitteru

Istraživanja portala Banke:online /

Zaštita od deviznog rizika

 
// 2010-07-27 15:43:42

Istražujući veoma aktuelnu temu zaštite od deviznog rizika finansijski portal Banke:online Vam nudi odgovarajuće instrumente u cilju boljeg razumevanja i uspešnije primene ovakvog vida transakcija.

Pitanje koje je vrlo važno za poslovanje, a koje je tek u poslednje vreme aktuelizovano jeste pitanje zaštite od deviznog rizika u poslovanju. Najznačajniji razlog sve češćeg pominjanja zaštite od deviznog rizika, tj. upotreba deviznog hedžinga, jeste značajnija depresijacija domaće valute u prvoj polovini ove godine. Ne treba zaboraviti da i sama promocija ovih proizvoda, i kao rezultat toga - tražnja preduzeća za istim, jesu značajan faktor jačanja valute evro zone u odnosu na dinar. Mnogi su se tek u poslednje vreme zainteresovali za ovaj tip zaštite svojih sredstava i time povećali tražnju za stranom valutom, jer upravo primena terminske kupoprodaje ima implikacije momentalno na kurs, a ne na datum koji je tražen u ovoj transakciji.


Preduzeća koja svoje poslovanje obavljaju sa inostranstvom prilikom izmirenja obaveza podložna su deviznom riziku. Za njih je upotreba instrumenata zaštite od deviznog rizika obavezna ukoliko žele da imaju bolje isplaniran i kontrolisan poslovni rezultat. Ukoliko je preduzeće svoju cenu troškova baziralo na trenutnom odnosu deviznog kursa, a samu transakciju kupoprodaje deviza vrši na neki termin u budućnosti, ta kalkulacija troškova vrlo lako može biti nekvalitetna i potpomoći da se stekne utisak o drugačijem poslovnom rezultatu. Ono preduzeće koje je koristilo terminsku kupoprodaju deviza kako bi se zaštitilo od valutnih promena može tu cenu koštanja koristiti kao vrlo pouzdanu. Za preduzeća koja obavljaju spoljnotrgovinsko poslovanje bilo bi najidealnije da imaju izbalansirane iznose i termine priliva i odliva deviza, što se može desiti kod pravnih lica koja uvoze repromaterijal, i kasnije proizvede izvoze. Međutim, retki su primeri ovakvog prirodnog hedžinga, i u velikoj meri je potrebna upotreba nekog od proizvoda kojima se ovi problemi u poslovanju mogu najlakše rešiti.


Osnovni proizvodi kojima se ostvaruje zaštita od deviznog rizka su forvard i svop transakcije, s tim što se kod nas u velikoj meri primenjuje i kvazi forvard.


Forvard ugovori su takav vid terminske kupoprodaje deviza gde se ugovara kupovina, tj. prodaja deviza na određeni dan u budućnosti kada će se i obaveze banke i klijenta izvršiti.

Svop ugovori predstavljaju terminsku kupoprodaju deviza gde se ugovara promptna prodaja, tj. kupovina na spot termin (dva dana od ugovaranja) i obrnuta radnja na dogovoreni termin u budućnosti.

Kvazi forvard ugovori su slični klasičnom forvardu, međutim osnovna razlika jeste u tome što je klijent svoju obavezu dužan da izmiri na dan ugovoranja posla, a ne na termin kako je to predviđeno klasičnim forvard ugovorom. Ovakvi ugovori su često predmet poslovanja u našoj zemlji, jer su na taj način banke manje izložene riziku koji nosi eventualna nelikvidnost klijenta u budućnosti.

Narodna banka Srbije se značajnije uključila u pitanja terminske kupoprodaje deviza kako bi poboljšala poslovnu klimu za one učesnike na tržištu koji svoje poslovanje vrše i nekoj drugoj valuti osim domaće.

Tim Banke:online je pripremio kalkulatore cena za forvard i svop transakcije kako bi Vam olakšao razumevanje ovih relativno novih proizvoda na našem tržištu i omogućio što kvalitetniju primenu istih. Osnovni činilac cena u ovim aranžmanima jesu kamatne stope onih valuta koje su predmet trgovanja u ovim ugovorima. Korišćene su proizvoljne kamate koje bi mogle biti kotirane u ovim poslovima. Iz tih razloga cene su indikativnog karaktera.

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Kalkulator kredita

Kursna lista


Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.