Pratite Banke:online i na Twitteru

Blic novosti iz banaka /

ProCredit banka podržala više od 2.600 razvojnih projekata malih i srednjih preduzeća u Srbiji

 
// 2010-10-13 11:35:14

Izlazeći u susret potrebama domaće privrede, ProCredit banka je samo u poslednjih devet meseci svojom kreditnom podrškom omogućila realizaciju više od 2.600 razvojnih projekata u Srbiji, u vrednosti od oko 50 miliona evra, zahvaljujući čemu je veliki broj malih i srednjih preduzeća (MSP) značajno unapredio svoje poslovanje, investirao u otvaranje novih proizvodnih pogona, kao i u otvaranje velikog broja novih radnih mesta.

Prema rečima člana Izvršnog odbora ProCredit banke Dejana Janjatovića, razvojni planovi MSP i preduzetnika su u proteklom periodu najvećim delom bili fokusirani na nabavku novih proizvodnih mašina i opreme, modernizaciju voznog parka, ali i proširenje njihovog poslovnog i proizvodnog prostora. Upravo u želji da doprinese stabilizaciji i daljem razvoju poslovanja domaćih preduzeća, naglašava Janjatović, ProCredit banka je samo od početka ove godine investirala više od 175 miliona evra u sektor MSP i preduzetnika u Srbiji.

- Iako se veliki broj preduzeća i dalje susreće sa istim izazovima koji su obeležili i 2009, spremnost domaćih privrednika da investiraju u dalji razvoj svog poslovanja beleži postepen rast. Značajna potvrda tome je i činjenica da je ProCredit banka, zahvaljujući velikom interesovanju preduzeća, ali i ozbiljnosti njihovih investicionih projekata, samo u prvih devet meseci ove godine odobrila kredite za razvoj čiji je iznos za oko 23 odsto veći od ukupne vrednosti investicionih kredita koje smo isplatila tokom istog perioda prošle godine. Takav trend je veliko ohrabrenje, jer od poslovne aktivnosti naših preduzeća i njihove spremnosti da investiraju u nove projekte, u mnogome zavisi stanje u našoj privredi i kvalitet života svih nas - objašnjava Janjatović.

Upravo iz tog razloga, dodaje on, ProCredit banka će i ove jeseni nastaviti sa intenzivnom podrškom razvoju domaće privrede, pripremivši veoma povoljne biznis kredite za razvoj, biznis kredite za unapređenje likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava, kao i specijalnu ponudu biznis kredita za refinansiranje, namenjene svim zainteresovanim preduzećima i preduzetnicima.

Biznis kredite za razvoj ProCredit banke odlikuje veoma povoljna godišnja efektivna kamatna stopa koja se kreće već od 5,29 odsto, uz maksimalnu ročnost i do 180 meseci ukoliko je svrha kupovina ili izgradnja poslovnog prostora. Takođe, tu su i povoljni krediti za likvidnost i obrtna sredstva, koje ProCredit banka isplaćuje sa rokom otplate do 36 meseci i bez hipoteke za iznose do 50.000 evra, kao i specijalna ponuda kredita za refinansiranje koje će ProCredit banka do 15. novembra ove godine isplaćivati bez naplate provizije za njihovo odobravanje.

Izvor: ProCredit Banka

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.