Pratite Banke:online i na Twitteru

Istraživanja portala Banke:online /

Dinarizacija protiv evroizacije

 
// 2010-10-25 15:51:27

Tema koja je aktuelna u poslednje vreme jeste odnos dinara i evra, ali ne samo u pogledu kursnih odnosa, već i u pogledu daljih strategija vezivanja za jednu ili drugu valutu. Rešenja koja se nude su različita, od onih koja propagiraju povećanje uloge dinara sa jedne strane, do onih koji bi želeli da evro u potpunosti zameni domaću valutu, sa druge.

Od strane Narodne banke Srbije pokrenuta je inicijativa za smanjivanje izloženosti prema stranoj valuti čitave države, proces deevroizacije, tj. njima draži termin, dinarizacija. Kako sam viceguverner centralne banke, Bojan Marković kaže, Srbija je jedna od istočnoevropskih zemalja sa najvećim procentom evroizacije, gde se ta činjenica najbolje ilustruje podatkom da je više od 70% aktive i pasive bankarskog sektora vezano za stranu valutu ili je indeksirano u njoj. Ne treba mnogo objašnjavati razloge ovome, jasno je da nestabilan period od dvadesetak godina iza nas dovoljno govori u prilog pojačanom korišćenju drugih valuta u odnosu na dinar prilikom štednje ili kreditiranja. Kod štednje razlog za korišćenje jačih valuta je prvenstveno bio taj što se time dolazi u sigurniju poziciju i izvesniji rezultat nakon okončanog procesa. Sa druge strane zaduživanja koja su preovlađivala bila su u stranim valutama pre svega iz razloga jeftinijh izvora sredstava, isključivo ilustrovano kroz kamatne stope, ne i kurseve.

Nedavno istraživanje NBS pod nazivom: „Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje“ ide u prilog štednji u domaćoj valuti. Obuhvaćen je period od osam prethodnih godina i uz uvažavanja kamatnih stopa, kretanja kursa, poreskih i drugih olakšica i slično, došlo se do zaključka da bi štednja u dinarima bila isplativija nego li štednja u stranoj valuti. I pored te činjenice, ogroman udeo u štednji građana imala je ona koja je bila u stranim valutama (do aprila 2010 godine iznos dinarske štednje je bio na nivou svega 117 miliona evra, dok je zaključno sa istim periodom iznos devizne štednje bio skoro na 6.3 milijarde evra). Očit je razlog zašto su se građani pre odlučivali za štednju u devizama nego za onu koja im je gotovo uvek donosila veće kamatne stope, a to je stepen sigurnosti. Makroekonomske prilike iz devedesetih godina i hiperinflacija ostale su duboko urezane u sećanje naših građana pa je stoga i dalje prisutno nepoverenje u domaću valutu. Ovo bi bila i promocija povećanja nivoa dinarske štednje u periodu koji je pred nama, posebno ako znamo da slede aktivnosti banaka vezane za nedelju štednje.

Kroz posmatranje javnog duga Srbije primetni su trendovi koji idu u prilog većoj zavisnosti od domaće valute. Najznačajniji faktor ovde jeste pojava trezorskih zapisa Ministarstva finansija. Trenutan iznos koji se nalazi u ovim harijama je oko 150 milijardi dinara, čime se značajnije uticalo na promene u strukturi javnog duga. Taman kada smo pomislili da se taj trend može nastaviti, pojavljuje se i informacija o emitovanju dugoročnih deviznih obveznica (eurobond) u vrednosti od 200 miliona evra, uz i dalje aktuelnu i gotovo realizovanu petogodišnju pozajmicu Vlade RS od komercijalnih banaka u vrednosti od 250 miliona evra.

Sa druge strane, postoje oni kojima se aktivnosti u pravcu dinarizacije ne sviđaju i koji bi želeli da se umesto domaće valute uvede evro. Ovo je naravno uvoznički lobi, kome dalja depresijacija domaće valute ne ide u prilog te zagovaraju ili snažnije intervencije centralne banke, ili idu do krajnjih granica i predlažu prelazak u evro zonu. Realne pretpostavke za pridruživanje zemljama koje koriste evro govore da je za Srbiju za taj proces potrebno bar desetak godina. Do tada će se uvoznici morati osloniti na neke druge instrumente, pre svega one koji im mogu smanjiti izloženost deviznom riziku, tj. devizni hedžing koji je promovisala i sama Narodna banka Srbije, a o čemu je i bilo reči na našem portalu, uz priloge kalkulatora za forvard i svop transakcije.

Narodna banka Srbije je ranije propisala novu odluku o obaveznoj rezervi banaka i načinu njenog sprovođenja. Prema njoj u narednoj godini nas očekuje relaksacija rezervisanja, time i oslobađanje većeg iznosa dinara i deviza. Ostaje pitanje na koji način će se taj višak likvidnosti dalje upošljavati od strane komercijalnih banaka i da li će to uticati na neke promene u pogledu odnosa evroizacije i dinarizacije.

U Srbiji su strane valute „odomaćene“ tako da njihovo značajnije smanjivanje ili nestajanje neće biti uskoro. Istina je negde između, samo će od trenutnih akcija i datih makroekonomskih okolnosti zavisiti koja će valuta biti atraktivnija i više korišćena. Pa i u slučaju značajnije upotrebe dinara u budućih nekoliko godina, evro bi sa mogućnošću prelaska Srbije u evrozonu zadao konačni udarac. Ostaje nam da pratimo odnose valuta kako kroz svakodnevne tržišne oscilacije ilustrovane kroz devizni kurs, tako i kroz njihove strategijske upotrebe značajne za funkcionisanje kako čitave države, tako i nas pojedinaca.

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Kalkulator kredita

Kursna lista


Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.