Iza nas je mesec u kojem se štedi. Naime, tradicionalna “Nedelja štednje”, koja se godinama unazad produžava na ceo oktobar i po dužini promocije postaje “Mesec štednje”, pokazala je da građani imaju poverenja u promotivne kampanje banaka i da se rado odlučuju da u tom mesecu otpočnu svoju štednju.

Nedavno istraživanje koje smo sproveli putem našeg sajta, pokazuje da se trend poverenja u posebne uslove štednje banaka ne smanjuje: čak 87,50% građana je potvrdilo da čeka promotivne akcije banaka, kako bi iskoristili najbolje uslove.

U našem pregledu specijalnih ponuda banaka možete videti kakvo je kretanje kamatnih stopa za štednju u promotivnom periodu za ovu godinu.

Top 10 banaka za štednju

Na osnovu ocena pojedinačnih ponuda banaka, posetioci našeg sajta su stvorili i listu od “Top 10” banaka s najboljim uslovima za štednju, i to prema broju njihovih preporuka. Iz ovih ocena postaje jasno da je današnji štediša u isto vreme i informisani štediša, jer je odabir banaka koje su anketirani ocenili kao najbolje u rangu sa ponudama banaka, odnosno, visinom kamatnih stopa i posebnih pogodnosti na štednju.

1. AIK Banka
2. Banca Intesa
3. Alpha Bank
4. Komercijalna Banka
5. NLB Banka
6. UniCredit Banka
7. Eurobank EFG
8. Agrobanka
9. ERSTE Bank
10. Hypo Alpe-Adria Bank

Ocenjujući bitne parametre prema kojima se građani najčešće opredeljuju za banku u kojoj će štedeti učesnici ankete su izdvojili sledeće parametre po stepenu važnosti:

• najviša kamatna stopa – 50,45%
• ugled banke – 19,64%
• sigurnost valute u kojoj se štedi – 12,95%
• dodatne pogodnosti - specijalne ponude i pokloni – 9,82%

Rezultati ovog dela ankete nisu iznenađujući. Kamatna stopa je bila i ostala prva kvalifikacija po kojoj prosečan štediša ocenjuje i odabira banku za štednju. Tako je ponuda AIK banke, na primer, čija promotivna kamatna stopa na štednju u dinarima iznosi čak 12% na 6 i 14% na 12 meseci, izdvojila ovu banku kao banku prvog izbora za većinu građana.

Da banke računaju na štednju građana u dinarima, govori i uporedni podatak o specijalnim uslovima za dinarsku štednju banaka prošle, 2009. i ove, 2010. godine. Naime, od ukupnog broja banaka (24) koje su se uključile u oktobarske kampanje, prošle godine je svega 5, a ove godine čak 18 banaka ponudilo posebne stimulativne uslove za štednju u dinarima.

Da li to znači i da je za građane štednja u dinarima prvi izbor štednje?
 
Naše istraživanje pokazuje da - ne.

Štedi se i dalje u devizama

I pored aktivne kampanje NBS koja je između ostalog donela i odluku o oslobađanju banaka od izdvajanja obavezne rezerve na oročenu dinarsku štednju, i u skladu sa tim favorizovanje dinarske štednje u bankama visokim kamatnim stopama, nestabilnost domaće valute je ipak doprinela da se građani češće odlučuju za deviznu štednju.

Prema analizi NBS od 2001. do 2010. godine dinarska štednja je povećana 7,5 puta dok je  štednja u devizama povećana čak 20 puta. Uprkos tome što se s ukupnim trendom Srbija svrstava u red zemalja sa najvišom stopom rasta štednje na svetu, primetno je da taj procenat najviše otpada na deviznu štednju, i to pre svega na štednju u evrima.

Čak 84,82% anketiranih građana je navelo da štedi u devizama, dok svega 8,93% štedi u domaćoj valuti. Iako je ovaj procenat izuzetno mali, dinarska štednja ipak beleži mali rast, jer je u prethodnom periodu tek 1,75% građana biralo dinarski oblik štednje u bankama za razliku od danas.

Omiljeni oblik štednje

Udeo oročene štednje prema našoj anketi iznosi 69,86% i to je tradicionalno najomiljeniji vid štednje. Nasuprot tome, udeo štednje po viđenju je smanjen, a procentualno ove godine zauzima 7,76%. Blagu tendenciju rasta u interesu građana dobija stepenasta ili rastuća štednja, koja je primetno interesantnija građanima od štednje po viđenju.