Pratite Banke:online i na Twitteru

Istraživanja portala Banke:online /

Ekonomski pregled iz 2010. u 2011. godinu: nije bilo lako, ali biće još teže

 
// 2010-12-30 10:48:35

Ako ćemo 2009. godinu pamtiti po ekonomskoj krizi, 2010. ćemo sigurno pamtiti kao težak put početka oporavka od krize.

Nova godina je na pragu, a to je uobičajeno vreme za planiranje i postavljanje strategije. Lični planovi građana u mnogome zavise i od procena stručnjaka kojih će biti početkom godine. Da bismo proverili s kojom preciznošću se može računati na stručne procene, uporedili smo one sa početka godine i trenutnu situaciju. Analizirali smo osnovne elemente finansijskog tržišta poput kursa, inflacije, cena i investicija.

Kurs

Mnogi analitičari su početkom godine smatrali da će kurs dinara u odnosu na evro do kraja godine dostići nivo od 102 dinara, dok su neki bili malo realniji i procenili da će dostići i 108 dinara, što se i ostvaruje. U poslednjih nekoliko meseci bilo je očigledno da će dostići viši nivo. Narodna banka Srbije se cele godine trudila da odbrani dinar i u te svrhe je prodala 2.4 milijarde evra, mada je i pored toga dinar oslabio za 13%. Ipak, pozitivna stavka je to da nije bilo velikih dnevnih oscilacija kursa u vidu razlike od nekoliko dinara kao što se to događalo prethodnih godina.


U jednoj izjavi, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, izjavio je da sve dok rast evra ne pređe 10 odsto u odnosu na početak godine nema razloga za posebnu brigu. Do tog nivoa, stanje na deviznom tržištu je prihvatljivo i ne postoji opasnost da će se povećati inflatorni pritisak. Takođe je rekao da su devizne rezerve čak četiri puta veće od ukupne količine dinara na tržištu i da nema čak ni teorijske šanse da one budu potrošene.

Iako je u martu 2010. godine bila aktuelna procena da kurs ulazi u normalu i da će se na postojećem nivou održati neko vreme ukoliko ne dođe do nepredviđenih situacija i promena na tržištu, već u junu je prešao nivo od 100 dinara. Rast evra je prešao granicu od 10%, inflacija je probila ciljani okvir, a kako životni standard građana, po mišljenju bivšeg guvernera Radovana Jelašića, ne zavisi od kursa već od inflacije (a vidimo da je sve usko povezano), očekuje nas, dakle, još niži standard.

Ekonomisti smatraju da problem kursa nije u nestabilnosti dinara već u postojanju dve valute i prevelikoj evroizaciji dinarskih transakcija, stoga nije ni čudo što Vlada i NBS rade na jakoj promociji dinara.

Analitičari Erste banke procenjuju da će evro sledeće godine dostići vrednost od 110-115 dinara, a takođe se smatra da do kraja 2013. godine neće biti opasnosti od destabilizacije domaće valute.

Inflacija

Postojanje inflacije govori da li je privredni sistem zemlje kvalitetno podešen ili ne.

Prognozirana inflacija do kraja godine je bila 6 +/-2%, a u novembru je iznosila 9.6%. I pored svih napora nije ostala u prognoziranim okvirima.


Od početka godine svi ekonomisti i analitičari bili su ubeđeni da će inflacija biti u predviđenim okvirima.
Analitičari UniCredit grupe su u januaru jedini naveli da će inflacija biti blizu donje granice ciljanog raspona 6 +/-2% ukoliko dinar ostane stabilan.

Procene za kraj godine su možda malo realnije, jer se očekuje da ćemo ući u Novu godinu sa dvocifrenom inflacijom (u prvoj polovini godine će biti između 10,0% i 14,5% prema projekciji istraživačkog tima Narodne Banke Srbije, sa tendencijom pada u drugoj polovini godine), ali onda se otvara pitanje kako će se ostvariti  ciljana inflacija za sledeću godinu od 3-6% ako nismo uspeli da održimo ovogodišnju ciljanu inflaciju, pri čemu smo u godinu ušli sa inflacijom od 6.6%.

Kako je inflacija povezana sa rastom cena na malo i njihove promene su istog intenziteta.

Cene

Agencija GFK je u februaru mesecu objavila istraživanje o tome koliko je stanovništvo zadovoljno svojom finansijskom situacijom. Rezultati su odraz situacije u zemlji. 43% građana je nezadovoljno, a 20% je veoma nezadovoljno, dok je samo 2% građana veoma zadovoljno svojim finansijama. To je bila situacija u februaru. Može se i pretpostaviti kakvi bi rezultati bili sada, nakon nekoliko talasa poskupljenja.

Poskupljenja su počela u avgustu kada su poskupeli skoro svi proizvodi. Neke cene su povećane i do 30% a sa druge strane plate su neznatno promenjene u odnosu na prethodnu godinu. Prosečna plata u septembru 2009. godine bila je 31.319 rsd, a u septembru 2010. godine 34.570 rsd (razlika je 10%), a neminovno je spomenuti i srednji kurs evra, jer nam je standard usko povezan sa visinom evra, koji je 15.09.2009. bio 93.57 dinara za evro, a 15.09.2010. 105.36 dinara za evro (povećanje za nešto malo manje od 13%).

Poskupljenjima još uvek nije kraj jer su već za januar najavljena poskupljenja za gorivo, cigarete, alkoholna pića, slatkiše, garderobu, međugradski prevoz, možda i hleb, a čim prođe grejna sezona, struja i gas. Ovo će tek biti šok za i onako preopterećen kućni budžet.

Cene proizvoda i usluga su skoro cele godine povećavane, što je potpuno kontradiktorno komentaru ministra trgovine i usluga Slobodana Milosavljevića iz januara, da će cene ove godine ostati stabilne i da nema razloga za poskupljenje, ossim za električnu energiju. Milosavljević je takođe rekao i da postoje objektivni uslovi za pojeftinjenje gasa od 10% kao i da se nada da će gorivo pojeftiniti.

Direktor Elektroprivrede Srbije je u novembru najavio da struja mora biti skuplja za 60% do 2013. godine, ali da nas na proleće čeka poskupljenje „samo“ od 10%, dok će gas poskupeti za 20%.

Investicije

U tekućoj godini su uvoz i izvoz uvećani (pokrivenost uvoza izvozom je u 2010. godini bila 58% što je za 11% više nego u 2009. godini), ali je takođe odobren i veći broj kredita među kojima se u privrednom sektoru izdvajaju investicioni krediti, ali i sve veći broj kredita za likvidnost.

Preporučuje se da u narednom periodu model privrednog rasta bude zasnovan na izvozu i privlačenju investicija, ali je u velikoj meri potrebna podrška od strane države u vidu podsticajnih mera. Uz to, investicije je potrebno usmeravati u infrastrukturu i izvozno orijentisane sektore, ali isto tako je neophodna i racionalizacija javnog sektora.

Prema saopštenjima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, najavljeno je da se u 2011. godini očekuje oko 4 milijarde dolara stranih investicija, među kojima se kao glavni činioci navode nastavak investiranja italijanskog “Fiata” u kragujevačku fabriku automobila “Zastava” i privatizacija “Telekoma”.

Prema rečima ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića, očekivani nivo vrednosti investicija u narednoj godini je realan i ostvariv, imajući u vidu zainteresovanost stranih ulagača za ulaganja u Srbiji.

Procenjuje se da će se dolaskom izvozno orijentisanih kompanija ostvariti pozitivan efekat na spoljnotrgovinski bilans, što će takođe pozitivno uticati na broj zaposlenih građana.

Iz resornog ministarstva se podseća da i domaći i strani investitori imaju iste uslove za ulaganja i dobijanje podsticaja.

Tokom godine su predstavinici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije SIEPA na susretima u zemlji i inostranstvu potpisali veći broj sporazuma o saradnji koji će, nadajmo se, rezultirati povećanjem nivoa ulaganja u Srbiju u narednoj godini.

Komentari

Početak godine su obeležili komentari o svetskoj ekonomskoj krizi.

Tako je bivši guvrner, Radovan Jelašić, polovinom januara izjavio da je prema ekonomskim pokazateljima - Srbija izašla iz krize. Ova izjava je data samo 10-ak dana nakon što je dobitnik Nobelove nagrade i profesor na Kolumbija univerzitetu Džozef Stiglic izjavio da svet neće izaći iz krize možda ni do 2013. godine. Ovo je zvučalo malo kontradiktorno, ali gospodin Jelašić je bio u pravu i to je par meseci kasnije potvrdio Dragan Vukmirović, direktor zavoda za statistiku izjavivši da je po definiciji za izlazak iz recesije potreban jedan pozitivan kvartal, te je na osnovu rasta bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu od 1.2% Srbija formalno izašla iz krize.

Komentar Saše Đogovića, saradnika Institutu za ekonomska istraživanja, na opšteprihvaćenu činjenicu od početka godine da je Srbija izašla iz recesije, jeste da je pravi znak izlaska iz recesije smanjenje nezaposlenosti (broj nezaposlenih je smanjen u drugoj polovini godine, te je tako za razliku od evidentiranog broja nezaposlenih u februaru od 767.418 a u novembru 722.142 lica, što je izuzetan napredak).

Što se tiče privrednog rasta, skoro svi komentari ove godine su govorili isto: da nas pravi napredak očekuje tek 2011. godine.

Za referentnu kamatnu stopu procene su bile da će do kraja godine dostići nivo od 8-8.5%, a, kao što se može primetiti, ona je na nivou od 11.5%.

O subvencionisanim kreditima za građane je takođe bilo mnogo komentara.
Saša Đogović je izjavio da su subvencionisani potrošački i gotovinski krediti veštačko naduvavanje kupovne moći stanovništva koji će na kratak rok dovesti do rasta prometa u trgovini na malo, ali da će na srednji rok stanovništvo biti još zaduženije, a uzroci krize neće biti rešeni.

Diana Dragutinović, ministarka finansija, je izjavila da ukoliko u 2011. godini stopa rasta bruto domaćeg proizvoda bude 3%, neće više biti potrebe da se iz budžeta subvencionišu kamate na kredite privredi i građanima.

Premijer Srbije Mirko Cvetković je imao dosta preuranjenih izjava te je tako u januaru izjavio da očekuje da će građani Srbije nešto bolje živeti u 2010. godini, a da pravi oporavak očekuje tek 2011. godine.
Bivši guverner Radovan Jelašić je izjavio da će inflacija u prva dva kvartala biti ispod očekivane i da će krajem godine ona dostići vrednost od 5%.

Guverner NBS Dejan Šoškić je izrazio uverenje da u 2011. godini Srbiju očekuje brži privredni rast, a paralelno s tim i blagi rast deficita u platnom bilansu zemlje.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin je takođe uveren da će sledeća godina za privredu biti bolja nego 2010.

Predsednica Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije, Draginja Đurić, ocenila je da bi smanjenje stope obavezne devizne rezerve za banke omogućilo smanjenje cena kredita (stopa obavezne devizne rezerve je smanjena, da li su krediti povoljniji???)

Najteža izjava ove godine definitivno može biti izjava Saše Đogovića da bi Srbija bankrotirala da nije bilo MMF-a.

Zaključak


Pred nama je još jedna teška godina i to već sada potvrđuju stručnjaci. Koliko su početkom 2010. godine bili optimisti, toliko su krajem godine pesimistične prognoze. Građani baš i ne mogu mnogo promeniti situaciju, mogu samo da se trude da obezbede egzistenciju na što je moguće bolji način. Napredak i bolji život nam zavisi isključivo od napretka kompletne privrede, jer samo tako mogu napredovati i svi građani.

Kada se otvore nova radna mesta, kada se minimalne zarade podignu na viši nivo i kada budemo imali i srednji sloj ljudi a ne samo bogate i siromašne, tada možemo reći da smo izašli iz krize.

Privreda je u malo drugačijoj poziciji od stanovništva. Za nju je veoma važno da se dinar stabilizuje, a jedina uspešna i preporučljiva mera za jačanje dinara na duži rok je povećanje izvoza.

Predlog direktne mere za pomoć izvozu od strane ekonomskih analitičara je bilo povećanje plasmana privredi. Procenjeno je takođe, da ova mera ne bi dodatno ugrozila ciljanu stopu inflacije, ali bi zato bila delimična kompenzacija izvoznicima za trenutno destimulativni devizni kurs.

Upoređujući stanje od početka godine sa trenutnim može se proceniti koliko su ove mere bile korisne domaćoj privredi, ali i koliko je sama država učestvovala u sprovođenju navedenih mera.

Mnogi ističu da je još uvek u velikoj meri prisutna pasivnost državnih institucija u slučajevima preduzimanja neophodnih preventivnih mera za stabilizaciju situacije na tržištu kao i sankcionisanje monopolskog ponašanja. Zbog toga je za dalji razvoj od ključnog značaja preduzimanje mera za smanjenje administrativnog pritiska na privredu, poboljšanje poslovne klime uz održavanje aktivnog socijalnog dijaloga sa ključnim činiocima u društvu.

Mora se naglasiti da je u cilju napretka potrebno da privredni sektor posluje u predvidivom ambijentu i da je zbog toga neophodno učesnicima ovog sektora obezbediti projekcije koje mogu realno uvažiti i na koje se mogu osloniti prilikom planiranja, uz postavljanje stabilne osnove i uslova za poslovanje.

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

4 komentara

  • Maja Joković // 31.12.2010.

    Zašto samo svi pričaju o evru?Da li vi ljudi vidite šta se radi sa kursom CHF koji je dostigao vrednost neverovatnih 85 din.pa ljudi više ne mogu da otplaćuju rate stambenih kredita,jer su se povećale oko 100-110%.Ajde malo da se priča o tome i zelenaškom odnosu pojedinih banaka.Hvala

    10.0 (5)
  • carona ivic // 02.01.2011.

    tacno tako ..ali sad ce bankari reci ..pa guverner je rekao ne uzimati kredite u chf..vrednost libora je znatno smanjena sa 2.788 na o.111 ali korisnici kredita to nisu osetili ..pitamo zasto?

    9.8 (5)
  • Slobodan Tosic // 11.01.2011.

    Nas dinar je obezvredjen za 40% u protekle dve godine a samim tim i nas standard, sve je poskupelo za 40% kao direktna posledica pada dinara jer su svi inputi visi, i ako se hitno dinar ne ojaca na koliko toliko razuman novo od 90 za evro prezaduzena i privreda i gradjani idu u stromorom. Investicija upravo i nema jer su svi prinudjeni da posluju u valuti koja je srozana kao ni jedna na svetu za dve godine i naravno nece da gube. Jedini signal investitorima da se ovde situacija stabilizuje je samo jacanje dinara. Zbog ovog skandalznog srozavanja dinara imamo i vise nezaposlenih jer poslodavci morajui da servisiraju devizne kredite, smanjuju troskove i onda su prinudjeni da odpustaju radnike.

    10.0 (4)
  • Dragan Cvetković // 11.01.2011.

    Ovo što se dešava CHF vodi u propast sve ljude koji su uzeli stambeni kredit u CHF. Od novembra 2008 god, pa do danas, CHF je poskupeo čitavih 30 din. Vrednost libora je sada je jako mala, pa je to na neki način kompenzacija visokom kursu CHF.Sta će se desiti kada libor dostigne vrednost koju je imao pre ekonomske krze a kurs CHF ostane 85 din ili ne daj bože još ode gore?

    10.0 (6)

Ako želite možete ostaviti komentar




Kalkulator kredita

Kursna lista


Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.