Kredit je određeni novčani iznos koji je banka ustupila na korišćenje klijentu na određeno vreme pod određenim uslovima i uz plaćanje naknade – kamate, kao cene korišćenja tih sredstava.

Krediti mogu biti nenamenski ili gotovinski, tzv. „keš“ krediti i namenski kao što su: potrošački, stambeni ili za obrtna sredstva. Kreditnim poslovima, odnosno kreditiranjem pravnih i fizičkih lica mogu se baviti samo banke koje su dobile dozvolu za rad Narodne banke Srbije, osim pravnih lica koja su zakonom ovlašćena za to.

U slučaju zainteresovanosti za ovaj vid finansiranja potrebno je prikupiti sve potrebne informacije o uslovima koje banke pružaju kako biste mogli odabrati odgovarajuću banku.

Takođe je veoma bitno razumeti sve bankarske termine sa kojima se korisnik susreće prilikom korišćenja bankarskih usluga i proizvoda, a najčešći su sledeći:

Kamata je cena koja se plaća za korišćenje sredstava banke, ukoliko je izražena u procentima govorimo o kamatnoj stopi. Visina kamatne stope zavisi od vrste kredita, roka na koji se sredstva ustupaju, sredstava obezbeđenja naplate potraživanja, uslova na tržištu, konkurencije, stope inflacije, kreditnog rejtinga zemlje.

Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa koja predstavlja relativni broj – procenat, koji određuje koliko se novčanih jedinica plaća po jedinici kredita i koristi se za obračun redovne kamate po datom kreditu. Može biti fiksna ili promenljiva.

Konformna kamatna stopa je stopa po kojoj se dobija isti iznos kamate bez obzira da li se kamata obračunava jedanput na kraju perioda otplate ili više puta u toku same otplate kredita. Godišnja konformna kamatna stopa se preračunava u mesečnu tako što se izvrši korenovanje kamatne stope brojem obračunskih perioda, npr. ako je godišnja kamatna stopa 6%, mesečna se dobija tako što 6% korenujemo brojem meseci 12 i dobijamo da mesečna iznosi 0,487%.

Proporcionalna kamatna stopa je stopa po kojoj se dobija različiti iznos kamate u zavisnosti od toga da li se kamata obračunava jedanput na kraju perioda otplate ili više puta u toku same otplate kredita. Naime, ukoliko se kamata obračunava više puta u toku perioda otplate dobija se veći iznos ukupne kamate, nego da je obračunata samo jednom na kraju perioda otplate kredita.

Ukoliko se proporcionalna kamatna stopa na godišnjem nivou svodi na mesečnu kamatnu stopu, onda se ona može dobiti jednostavnim deljenjem godišenje kamatne stope brojem obračunskih perioda, npr. ako je godišnja kamatna stopa 6%, mesečna se dobija kada 6% podelimo brojem meseci 12 i dobijamo da mesečna iznosi 0,5%.

Efektivna kamatna stopa (EKS) predstavlja stvarnu cenu kredita i omogućava sagledavanje i upoređivanje uslova pod kojima različite banke nude iste kredite. Efektivna kamatna stopa, pored nominalne kamatne stope, uključuje naknade i provizije koje klijent plaća banci za odobravanje kredita. Ukoliko je reč o kreditima koji se odobravaju uz depozit, EKS obuhvata i prihod po osnovu kamate koju banka plaća na taj depozit. Međutim postoji jedan deo troškova koji se ne uključuju u EKS, kao što su:

kriterijumi za indeksaciju (odnosno da li je kredit vezan za promenu rasta cena na malo, ili je vezan za promene deviznog kursa), troškovi procene vrednosti sredstava obezbeđenja kredita, troškovi raznih uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, troškovi Kreditnog biroa i dr.

Navedeni troškovi se ne uključuju u obračun EKS jer nisu poznati na dan obračuna EKS, ali mogu nastati u toku realizacije ugovora o kreditu, ili ne predstavljaju prihod banke. Za razjašnjenje koji su troškovi uključeni u EKS po osnovu uzetog kredita, obratite se službeniku banke. EKS je merilo cene kredita samo ukoliko se vrši upoređivanje zaduživanja u istoj valuti.

Interkalarna kamata je kamata koja se obračunava i naplaćuje samo od momenta odobravanja kredita do momenta početka otplate, odnosno do naplate prve rate. U zavisnosti od poslovne politike, banka može obračunatu interkalarnu kamatu pripisati glavnici duga i naplati je preko anuiteta/rata ili odjednom – posle isteka korišćenja kredita. Ukoliko banka obračunava interkalarnu kamatu, trebalo bi pre zaključenja ugovora proveriti sa službenicima banke kada bi bilo najbolje da vam se isplati kredit da bi interkalarna kamata bila što manja.

Zatezna kamata je kamata koja se obračunava i naplaćuje ukoliko klijent nije izmirio obaveze o roku u skladu sa odredbama zaključenog ugovora.

Anuitet, odnosno rata je redovna, najčešće mesečna, isplata novčanog iznosa sastavljenog od dela glavnice i dela kamate obračunate po nominalnoj kamatnoj stopi, koju klijent mora da plati na ime postepene otplate kredita. Pored mesečne, može biti i tromesečna, polugodišnja, godišnja, u zavisnosti od toga kako je ugovoreno. Anuitet, odnosno rata sastoji se iz dela glavnice duga i dela koji se odnosi na dospelu kamatu. Anuitet je isti u svim periodima otplate, izuzev za poslednji kada može biti različit. Rata se menja po periodima otplate jer se plaća uvek isti deo glavnice i kamata obračunata na ostatak duga. Kamata se u oba načina otplate kredita obračunava na ostatak duga.

Prilikom zaključivanja ugovora o kreditu banka treba da sačini i uruči klijentu Pregled bitnih elemenata otplate kredita, obrazac u kojem se nalazi i podatak o visini korisnikove mesečne obaveze po kreditu. Najbolji način informisanja o osnovnim podacima o kreditu i sagledavanja mogućnosti je da, pre podnošenja zahteva za kredit, klijent zatraži od zaposlenih u banci obrazac Osnovni podaci o kreditu za željenu vrstu kredita. Takođe, veoma su korisni i kalkulatori na web stranicama banaka i Narodne banke Srbije .

Poček, ili tzv. grejs period je period u kome je kredit stavljen na raspolaganje korisniku, ali nije još započeta otplata kredita. Ukoliko se koristi grejs period, potrebno je informisati se da li se u tom periodu plaća ili ne plaća kamata. Bitno je naglasiti da ukoliko se u tom periodu obračunava kamata na celokupan iznos kredita, ukupna kamata za plaćanje bi bila veća od kamate obračunate bez grejs perioda. Proverite kolika je EKS i iznos rate za kredite koji se odobravaju sa grejs periodom i uporedite ih sa EKS i iznosom rate za kredite koji se odobravaju bez grejs perioda.

Pod indeksacijom se podrazumeva vezivanje obaveza po osnovu kredita za rast cena na malo ili kurs neke strane valute. Kredit indeksiran stopom rasta cena na malo je kredit sa klauzulom kojom se otplata kredita vezuje za kretanje cena na malo. Sa povećanjem stope rasta cena na malo dolazi do povećanja kamate i glavnice kredita. Kredit indeksiran valutnom klauzulom je kredit izražen u određenoj stranoj valuti i sadrži klauzulu kojom se otplata kredita vezuje za kretanje kursa te valute. Za korisnike ova vrsta kredita sa sobom nosi i visoke rizike – rizik promene deviznog kursa, odnosno neizvesnost za korisnika kredita u pogledu ukupne obaveze po osnovu uzetog kredita, a time i njegove mogućnosti otplate kredita u ugovorenom roku. Od ove vrste rizika možete da se zaštitite jedino ukoliko su vaši redovni mesečni neto prihodi, iz kojih otplaćujete kredit (npr. zarada), vezani za istu valutu.

Krediti sa učešćem ili depozitom

Kredit odobren od strane banke može biti sa istom nominalnom kamatnom stopom i istim periodom otplate, ali ukoliko je u pitanju kredit sa učešćem ili depozitom to može značajno uticati na visinu ukupne obaveze po osnovu kamate. Stoga, u slučaju odobravanja kredita sa učešćem, iznos glavnice, tj. iznos ukupnog duga biće manji za iznos učešća, a kamata će se obračunavati samo na sredstva koja se dobijaju od banke. S druge strane, ukoliko je u pitanju kredit sa depozitom, iznos glavnice jednak je sredstvima koja se dobijaju od banke, a kamata se obračunava na ukupan iznos kredita. Kod kredita sa depozitom treba obezbediti i sredstva za depozit koji se vraća tek po otplati kredita. Bitno je naglasiti da se na sredstva položena kao depozit, obračunava kamata koja se, ukoliko je ugovorena, takođe nakon otplate kredita isplaćuje klijentu.

Pre nego što se korisnik odluči da li će uzeti kredit, neophodno je da pažljivo razmotri važnost potrebe koju želi finansirati na ovaj način jer brzopleta odluka o zaduživanju može dugoročno opteretiti vaš kućni budžet. Bitno je analizirati ponude više banaka i uslova koje pojedine banke pružaju kroz svoje proizvode. Od svake banke se može zatražiti obrazac Osnovni podaci o kreditu za željenu vrstu kredita i njihovim poređenjem lakše odlučiti šta je najpovoljnije.

Najlakši način za upoređivanje uslova pod kojima banke odobravaju kredite je putem upoređivanja efektivne kamatne stope. Tako da, ako je efektivna kamatna stopa na godišnjem nivou niža kredit je jeftiniji. Međutim, treba se imati na umu da je EKS merilo cene kredita samo ako se upoređuju krediti u istoj valuti. Isto tako, i kod kredita sa različitim periodima otplate, visina anuiteta ne predstavlja pravi pokazatelj cene kredita. Najbitnije je proveriti i mogućnost banke da jednostrano izmeni odredbe ugovora, kao i da li su precizno utvrđeni uslovi pod kojima banka to može učiniti.

Da bi se moglo odgovoriti na pitanje da li je korisnik kredita u mogućnosti da otplati kredit, potrebno je uporediti ukupne prihode i rashode na mesečnom nivou, kako bi se mogle pravilno proceniti mogućnosti redovnog izmirivanja obaveza, što je naročito bitno kada su u pitanju ugovori sa mogućnošću promene uslova otplate kredita, tj. sa varijabilnom kamatnom stopom.

Prilikom uzimanja kredita, naravno pre podnošenja zahteva za isti potrebno je proveriti sledeće:

• kolika je efektivna kamatna stopa – EKS, i koje su sve naknade uključene u obračun EKS (naknade koje su uključene u obračun EKS, izuzev nominalne kamatne stope, plaćate banci uglavnom u periodu do odobravanja kredita, odnosno zaključivanja – potpisivanja ugovora o kreditu);
• da li je nominalna kamatna stopa fiksna ili promenljiva;
• da li banka obračunava interkalarnu kamatu i u kom procentu;
• utvrditi ukupan iznos kamata i naknada koje ćete platiti banci;
• da li je i u kojoj valuti kredit indeksiran;
• koje devizne kurseve banka koristi prilikom odobravanja kredita, a koje prilikom vraćanja kredita, odnosno plaćanja anuiteta (rate);
• kakva sredstva obezbeđenja (hipoteka, zalog, menica ili sl.) su potrebna za dobijanje kredita i koliki su troškovi po osnovu dobijanja neophodne dokumentacije koju banka traži, kao što su troškovi: procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, upisa u registar kod nadležnog organa, pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, pribavljanja uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, Kreditnog biroa i dr.;
• da li je kredit sa učešćem ili depozitom;
• da li banka zadržava pravo da vrši izmenu određenih uslova kredita nezavisno od volje klijenta, kao i koje uslove može da menja i u kojim situacijama;
• da li je ugovorom predviđena prevremena otplata kredita, odnosno smanjenje glavnice i kakvi su uslovi u tim slučajevima (kada se ona može izvršiti, da li se vrši preračun redovne kamate zbog promene perioda otplate kredita i da li i u kom procentu se naplaćuje naknada za prevremenu otplatu, odnosno obračun ostatka duga).

Mogućnost refinansiranja

U slučaju da se dođe u situaciju da mesečni prihodi nisu dovoljni za plaćanje mesečnih obaveza po osnovu uzetog kredita, jedno od mogućih rešenja predstavlja refinansiranje tih obaveza. Kredit za refinansiranje je kredit koji banka odobrava u svrhu izmirenja vaših obaveza stvorenih po osnovu jednog ili više dobijenih kredita kod jedne ili više banaka. Uzimanjem kredita za refinansiranje se dobija mogućnost da se jednim (novim) kreditom izmire obaveze po jednom ili više postojećih obaveza prema bankama bez obzira da li su one dospele za plaćanje ili ne.

Kreditom za refinansiranje je moguće:

• izvršiti prevremenu otplatu već iskorišćenog kredita;
• izmiriti obaveze po kreditnim karticama;
• izmiriti obaveze po osnovu odobrenih i iskorišćenih prekoračenja po tekućim računima;
• izvršiti prevremenu otplatu preostalih rata lizing naknade; i
• izmiriti obaveze po aktiviranim datim jemstvima, odnosno otplatiti nečiju obavezu kao jemac.

Naravno, pre uzimanja kredita za refinansiranje potrebno je proveriti isplativost samog refinansiranja. Jer bez obzira što novi kredit može smanjiti visinu mesečne rate, treba imati na umu da prilikom produženja roka otplate ukupni troškovi po osnovu kamate rastu.

 Izvor: Narodna banka Srbije