Pratite Banke:online i na Twitteru

Saveti i edukacija Narodne Banke Srbije /

Devizne rezerve

 
// 2009-10-19 01:22:56

Devizne rezerve Republike Srbije čine sva devizna sredstva koja čuvaju i kojima upravljaju Narodna banka Srbije (NBS) i poslovne banke.

Devizne rezerve NBS se sastoje od:

deviza koje se čuvaju na računima kod drugih centralnih banaka (npr. Deutsche Bundesbank – centralna banka Nemačke, FED –centralna banka SAD...), kao i kod najboljih i najsigurnijih banaka u svetu.

Ove devize se čuvaju u vidu:

- depozita i na ta sredstva strane banke plaćaju kamatu, koja uvećava devizne rezerve;

- deviza koje su uložene u državne obveznice najrazvijenijih zemalja u svetu , kao što su: Nemačka, Amerika, Velika Britanija, Kanada itd. I na ove devize se ostvaruje prihod u vidu kamata, koje uvećavaju devizne rezerve;

- zlata, Srbija u zlatu drži manji deo deviznih rezervi. Količina zlata u deviznim rezervama se povećava otkupom zlatnih poluga iz domaće proizvodnje;

- gotovine u stranoj valuti , koja se čuva u Trezoru NBS, a koja se može isplatiti bankama za potrebe stanovništva, kao što su devizna štednja, menjački poslovi i sl.;

- specijalnih prava vučenja i rezervne pozicije kod Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) .

Specijalna prava vučenja, koja je kreirao MMF, imaju ulogu svetskog novca i služe za plaćanja u međunarodnim finansijskim transakcijama. Rezervna pozicija u MMF-u odnosi se na sredstva koja svaka zemlja članica uplaćuje prilikom učlanjenja, a mogu se povući i koristiti u slučaju potrebe. Takođe, članstvo u MMF-u omogućava zemljama da pozajmljuju i dodatne sume novca pod uslovima koje određuje MMF.

Devizne rezerve kojima upravlja NBS služe za:

- izmirenje obaveza Republike Srbije prema inostranim poveriocima:

Iz deviznih rezervi vrše se plaćanja glavnice i kamate po kreditima koje Republika Srbija dobija od inostranih kreditora, npr. za izgradnju puteva, rekonstrukciju bolnica, škola i sl. Kreditni ugled zemlje i mogućnost dobijanja jeftinih kredita zavisi od njene sposobnosti da na vreme izmiruje obaveze prema inokreditorima;

- održavanje stabilnosti kursa dinara:

Stabilnost kursa dinara održava se transakcijama koje NBS vrši na međubankarskom deviznom tržištu s ciljem ublažavanja preterane dnevne promene kursa dinara prema evru i obezbeđivanja neophodne likvidnosti. Transakcije podrazumevaju prodaju ili kupovinu evra;

- održavanje stabilnosti bankarskog sistema:

Banke imaju obavezu da deo svojih deviza drže na računima kod NBS, što znači da NBS garantuje da će ta izdvojena sredstva biti isplaćena klijentima banaka u slučaju poremećaja u poslovanju banaka;

- zaštitu od nepovoljnih uticaja međunarodnih finansijskih kriza:

Visok nivo deviznih rezervi NBS obezbeđuje ublažavanje negativnih efekata svetske finansijske krize na privredu i građane Srbije, jer, u slučaju da banke nemaju dovoljno deviza, NBS može koristiti devizne rezerve radi povećanja njihove devizne likvidnosti;

- finansiranje deficita u robnoj razmeni sa inostranstvom:

Imajući u vidu da privreda Srbije znatno više uvozi nego što izvozi, razlika u vidu trgovinskog deficita može se finansirati iz deviznih rezervi. To znači da uvoznici mogu od banaka da kupuju devize za potrebe plaćanja uvezene robe i usluga.

Devizne rezerve NBS se ne mogu koristi za:

- investicije u privredu (kreditiranje privrede, prodaja deviza po posebnom kursu),

- kupovinu stanova, isplaćivanje plata, penzija...

- podsticanje proizvodnje (pomaganje postojećim firmama),

- kao zaloga za neke druge kredite,

...jer bi time izgubile svoju funkciju održavanja stabilnosti i postale novčana masa koja pokreće inflaciju.

Ne postoji neki tačno utvrđen optimalni nivo deviznih rezervi, ali se njihova visina može meriti u odnosu na:

- obim prosečnog mesečnog uvoza zemlje koji se može finansirati iz tih deviznih rezervi

Prema poslednjim podacima, nivo deviznih rezervi NBS je skoro pet puta viši od prosečnog mesečnog uvoza robe i usluga Srbije, što znači da je nivo deviznih rezervi dovoljno visok;

- obim novčane mase Srbije koju čine dinarska gotovina u opticaju i dinarski depoziti po viđenju privrede i građana kod banaka:

Nivo deviznih rezervi je, prema poslednjim podacima, 3,6 puta viši od novčane mase, što znači da, kada bi se svi dinari u zemlji pretvorili u devize, nivo deviznih rezervi bi i dalje bio veoma visok;

- obim kratkoročnog duga zemlje:

Devizne rezerve NBS su pet puta više od kratkoročnog duga zemlje, što znači da u potpunosti obezbeđuju uredno izvršavanje kratkoročnih obaveza zemlje prema inostranim kreditorima.

 Izvor: Narodna banka Srbije

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.