Pratite Banke:online i na Twitteru

Istraživanja portala Banke:online /

Istraživanje: Saveti za prevremenu otplatu kredita

 
// 2011-05-16 12:39:25

Prevremena otplata kredita podrazumeva kako otplatu celokupnog kredita pre roka dospeća, tako i otplatu dela kredita.

Ukoliko u toku otplate kredita dođete do određene veće sume novca kojom možete raspolagati, a niste planirali istu oročiti ili investirati u neke druge svrhe, da biste se rasteretili duga možete prevremeno otplatiti deo ili ceo iznos duga po kreditu. Uslovi za ovo već zavise od konkretnog proizvoda i poslovne politike banke. Na ovaj način se takođe može uštedeti imajući u vidu da ovakvom otplatom smanjujete dug, skraćujete period otplate, što bitno utiče na ukupan iznos dugovanja prema banci.

Prilikom prevremene otplate se mora računati na dodatni trošak koji banke nameću u ovakvim slučajevima i koji iznosi i do 5 odsto iznosa glavnice koja se vraća. Naknada pri ovakvoj otplati kredita se primenjuje ukoliko je u pitanju celokupna ili delimična otplata duga i, naravno, ukoliko se isti otplaćuje iz sopstvenih sredstava ili refinansiranjem iz sredstava banke u kojoj je podignut kredit. Naknada je uglavnom viša u slučajevima kada se kredit refinansira sredstvima druge banke.

U samom ugovoru koji klijent sklapa sa bankom je precizno navedeno da zajmoprimalac može prevremeno otplatiti uzeti kredit. Ova mogućnost se daje kod dugoročnih kredita. Kod nekih banaka je definisano da se navedeno može primeniti tek posle određenog perioda, što najčešće iznosi 5 godina. Svakako se treba naglasiti da je uvek moguć i dogovor sa bankom kako bi se na najbolji način servisirao dug, jer je bankama u interesu da izbegnu problem oko otplate dugovanja njihovih klijenata.

Jedan od najbitnijih faktora koji utiče na ukupan iznos duga je pored kamatne stope i period otplate kredita, na osnovu čega se može zaključiti da se skraćenjem perioda otplate smanjuje i iznos duga, i na taj način može uštedeti određeni iznos.
Svakako se preporučuje i delimična otplata se jer se i na taj način može skratiti period otplate ili smanjiti visina mesečne rate kredita koji otplaćujete.
Na navedeno se posebno treba obratiti pažnja u slučaju korišćenja dugoročnih kredita kod kojih veći deo duga u kasnijem periodu otplate čini upravo kamata.

Na promenu kamatnih stopa utiče pre svega promena kursa, referentnih kamatnih stopa (2W REPO, EURIBOR, LIBOR), indeksa potrošačkih cena, kretanje inflacije, kreditnog rejtinga zemlje i sl. Na osnovu navedenog je, posebno u slučaju korišćenja kredita sa promenljivom kamatnom stopom, bitno odabrati pravi momenat otplate celog iznosa ili većeg dela duga.  

Prema novom Nacrtu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđeno je ograničavanje naknada koje banke nameću korisnicima. Tako da se gašenje tekućeg računa, otkazivanje kartice i sl. neće naplaćivati, dok provizija banke za prevremenu otplatu neće smeti da bude veća od 1%.

Na osnovu komentara iz banaka i njihovog dosadašnjeg iskustva, može se zaključiti da je relativno mali broj kredita koji se otplaćuju pre vremena. Razlog za to može biti dodatna nepovoljnost u vidu naknade za prevremenu otplatu kredita ili to što građani koji se na ovaj način zadužuju uglavnom nemaju na raspolaganju veće sume novca kako bi se rešili postojećeg duga.

U svakom slučaju na popularnost prevremene otplate će bitan uticaj imati i ograničavanje naknade predviđeno u novom Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, gde se navodi da naknada banke za prevremenu otplatu kredita može iznositi od 0,5 – 1%.

Dok ne dođe do usklađivanja ovih uslova sa novim zakonom u tabeli u nastavku možete pogledati aktuelne naknade za prevremenu otplatu kredita u bankama, na osnovu čega ćete moći da se preračunate i odaberete najpovoljniju opciju za vas.
Dodatno bismo naglasili da je u većini slučajeva naknada za prevremenu otplatu stambenog kredita niža u odnosu na ostale vrste kredita.
I naravno povoljniji su slučajevi kada se kredit prevremeno otplaćuje iz sopstvenih ili sredstava iste banke.

Banka Naknada – prevremena otplata
NLB Continental banka 0.00%
Alpha Bank Srbija 0.00%
Eurobank EFG štedionica 0.00% - 2.00%
Unicredit Bank Srbija 2.00% - 4.00%
Erste Bank 0.00%
Hypo Alpe-Adria-Bank 1.00% - 3.00%
Société Générale banka Srbija 0.00%
Volksbank 2.00% - 4.00%
Banca Intesa 0.00% - 1.00%
Raiffeisen banka 2.00% - 3.00%
Komercijalna banka 2.00%
ProCredit Bank 3.00%
OTP banka Srbija 0.00% - 2.00%
Piraeus Bank 2,50%
Crédit Agricole Banka 2.00% - 3.00%
KBC banka 2.00%
Agrobanka 0.00% - 3.00%
AIK banka 0.00% - 3.00%
Vojvođanska banka 0.00%- 5.00%
Univerzal banka 0.00%
Banka Poštanska štedionica 1.00%
Razvojna Banka Vojvodine 1.50%
Čačanska banka 0.00%
Privredna banka Beograd 1.50% - 3.00%
Marfin Bank 2.00% - 3.00%
Opportunity banka 0.00% - 3.00%
Findomestic banka 2.00%
Moskovska banka 3.00%
Credy banka 2.00% - 4.00%
JUBMES Banka 2.50%
Srpska banka 0.00%

 

Autor: Sonja Đolai

Udruženje građana “Moj dinar

Preuzmite tekst u .pdf formatu:

Istraživanje: Saveti za prevremenu otplatu kredita

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

1 komentara

  • Ivana Mikloš // 02.03.2013.

    Da li je stupilo na snagu da kamata za otplatu ne mozebiti veca od 1%prilikom prevremene otplate?

    9.0 (23)

Ako želite možete ostaviti komentar




Kalkulator kredita

Kursna lista


Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.