Uslovi za domaćinstva se normalizuju, ali izazovi i dalje postoje

• Štednja i dalje preovladava nad potrošnjom; finansijska sredstva domaćinstava su zabeležila solidan rast prošle godine, a povratak apetita ka riziku podstiče rastuću potrebu za  sofisticiranijim proizvodima
• Ekonomski oporavak i smanjenje tenzija na tržištu rada pozitivno utiču na raspoloženje potrošača, ali bi rast cena hrane i energenata mogao negativno da se odrazi na sklonost članova domaćinstava da kupuju, a naročito na one sa niskim primanjima
• Rast prihoda bi trebalo donekle da podrži povratak volje domaćinstava da se zadužuju 

Privrede Centralne i Istočne Evrope (CIE) su u toku 2010. godine pokazale ubedljive znake ekonomskog oporavka, uprkos tome što su domaće tržište rada karakterisali još uvek krhki i neujednačeni uslovi, kao i  bez obzira na rast raspoloživog prihoda domaćinstva koji je varirao od zemlje do zemlje. Povoljnije makroekonomsko okruženje je postepeno uticalo na normalizaciju finansijskog stanja domaćinstva širom CIE. Sve u svemu, sklonost ka štednji i dalje preovladava nad sklonošću ka potrošnji, dok je jasno da dinamično kretanje racija finansijske štednje domaćinstva ima pozitivan uticaj na brzinu procesa ekonomskog oporavka. Finansijska sredstva domaćinstva u regionu su prošle godine povećana za 21% dostigavši cifru od 1.200 milijardi evra, što predstavlja neznatno povećanje u odnosu na 2009. Istovremeno su finansijske obaveze domaćinstva nastavile da rastu, zabeleživši povećanje od 17% godišnje. Međutim, ukupni rast finansijskih obaveza prikazuje velike razlike između zemalja, koje su još izraženije kada se u obzir uzme kretanje kursa. Ovo su samo neki od osnovnih zaključaka najnovijeg istraživanja imovinskog stanja domaćinstava u CIE koje je objavilo Odeljenje za strateške analize UniCredita za CIE.

Oporavak tržišta kapitala i povratak apetita ka riziku je izazvao zdrav rast finansijske imovine domaćinstava

“Relativno pozitivan učinak tržišta kapitala doprineo je povećanju vrednosti finansijskih sredstava domaćinstva i ohrabrio je nova ulaganja u sofisticiranije finansijske instrumente”, izjavio je Đani Franko Papa, direktor UniCreditove Divizije za CIE.
 
U 2010. godini su svi tipovi imovine zabeležili rast, osim prihoda od hartija od vrednosti. Najveći napredak je zabeležen u segmentu penzionih fondova, a zatim zajedničkih fondova i bankarskih depozita. Značajnu razliku u poređenju sa 2009. godinom predstavljao je znatno slabiji trend rasta držanja strane valute, što je posledica rasta poverenja i predstavlja normalnu postkriznu reakciju. “Očekujemo da se, nakon što je bio naglo prekinut krizom, trend rasta potrebe za sofisticiranijim finansijskim sredstavima domaćinstva postepeno vrati na pređašnji nivo. Zajednički fondovi i kapital bi trebalo da zabeleže brži rast u narednom periodu, i to uz pomoć napora lokalnih vlasti da promovišu pojedince da učestvuju u inicijalnim javnim ponudama”, izjavio je Fabio Mući, direktor Bankarskih analiza UniCredita za CIE.

Unapređenje finansijskih uslova domaćinstva zabeleženo početkom 2011. godine obećava, ali je istovremeno suočeno sa rastućim izazovima. Nedavno povećanje cena hrane i energenata svakako predstavlja nešto što treba pažljivo pratiti s obzirom na to da one mogu loše da utiču na nivo rizika po ekonomsku aktivnost. Osim negativnih psiholoških efekata koje inflacija ima na potrošačku klimu, nagli rast cena može da ima razočaravajuće negativan uticaj na sklonost domaćinstava da kupuju, s obzirom na to da troše veliki deo svojih prihoda na gore pomenute stavke. Pored toga, više cene energenata i hrane bi mogle naročito da pogode one koji imaju izrazito niska primanja. Stroge mere štednje su dodatni faktor rizika, bez obzira na to što je većina zemalja regiona već prošla kroz ogromna prilagođavanja. Inicijative u vezi sa politikom penzionih sistema koje su u toku takođe zahtevaju da budu pažljivo praćene. Moguće je da će ponovna nacionalizacija penzionih shema, u cilju ispunjavanja budžeta, u znatnoj meri oštetiti delatnost penzionih fondova i umanjiti poverenje u nivo sigurnosti investiranja u njih.

“U trenutku kada ekonomski oporavak bude dostigao svoj vrhunac, očekujemo da dalja normalizacija na tržištu rada i konsolidacija rasta raspoloživog prihoda domaćinstva ostanu ključni pokretači za akumulaciju finansijskih sredstava u narednih nekoliko godina”, dodao je Fabio Mući. Sve u svemu, očekuje se da će neto finansijsko bogatstvo, iskazano kao procenat bruto društvenog proizvoda, ove godine neznatno opasti, na 26% od oko 27% koliko je zabeleženo u 2010. godini. Razlog za to je oporavak kada je u pitanju potrošnja stanovništva i povećanje apetita ka zaduživanju. Nakon toga se očekuje da ovaj parameter zadrži stabilan, uzlazni trend i da će do 2015. godine dostići oko 32%.

Kreditna aktivnost se postepeno oporavlja, ali slab rast raspoloživog prihoda i dalje utiče na dinamiku ovog oporavka

Postepeno poboljšanje uslova na tržištu rada i stabilniji rast prihoda trebalo bi da pruže podršku vraćanju apetita za zaduživanjem domaćinstva. Međutim, rast ovog apetita bi svakako trebalo da ostane na nižem nivou od onog koji je zabeležen pre krize”, izjavio je Đani Franko Papa. “Nivo stambenih kredita bi trebalo da nadmaši nivo potrošačkih kredita, čemu će doprineti penetracioni jaz i rastuće potrebe domaćinstava da poboljšaju uslove stanovanja.” Međutim, ograničenja kada je u pitanju zaduživanje u stranoj valuti koja su u pojedinim zemljama na snazi, zajedno sa strožijim regulatornim zahtevima bi mogla da ograniče rast u ovom segmentu. Stambeni krediti u lokalnoj valuti mogli bi da budu alternativa, ali ta mogućnost je značajno uslovljena daljim jačanjem inicijativa usmerenih ka poboljšanju dostupnosti dugoročnog finansiranja u lokalnoj valuti, kao i od razvoja domaćeg tržišta kapitala.

Iako potpuno rešavanje problema u vezi sa rizičnim plasmanima zahteva dodatno vreme, dalja normalizacija kreditnog kvaliteta trebalo bi da pruži podršku ponovnom ubrzanju kreditne aktivnosti. Nivo rizičnih plasmana kada su u pitanju stambeni krediti u pojedinim zemljama, kao što su Turska i Estonija, je već dostigao vrhunac, dok se, u zavisnosti od situacije u pojedinim zemljama, očekuje da vrhunac u ostatku regiona bude dostignut do kraja 2011.

S obzirom na to da u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE) zauzima prvo mesto, UniCredit smatra da je odlično pozicioniran da iskoristi povećanu tražnju klijenata koja je u zamahu. U međuvremenu se ova evropska bankarska grupacija udaljila od aktivnosti usmerenih na konsolidaciju njenog poslovnog modela, okrenuvši se ka strateškim merama koje će podstaći održivi poslovni rast i pozitivna iskustva klijenata. “Upravo ova iskustva predstavljaju centralnu tačku naše strategije poslovanja sa klijentima u CIE”, izjavio je Đani Franko Papa. “Poboljšanje dostupnosti naših bankarskih usluga i dalje približavanje našim klijentima će biti od presudnog značaja za pridobijanje novih klijenata i razvijanje dodatnog poslovanja. Iz tog razloga, mi ulažemo u razvoj naše mreže, direktne alternativne kanale, kao i u Upravljanje odnosa sa klijentima (CRM – Customer Relationship Management).”      

Izvor: UniCredit Banka