Pratite Banke:online i na Twitteru

Blic novosti iz banaka /

Erste Bank - Perspektiva privrede i tržišta kapitala za 2011. godinu

 
// 2011-06-21 13:21:25
  • Evrozona 2011. godine: rast BDP-a 2%, inflacija 2,6%
  • ECB: u julu se očekuje pomeranje kamatne stope za 0,25%
  • SAD 2011. godine: Prvo podizanje kamatne stope tek u 1. kvartalu 2012. godine
  • CIE: Rast 1% veći nego u evrozoni

 
Evrozona dobro napreduje

Tri godine nakon početka krize, tržište se još uvek nije u potpunosti normalizovalo. Osim naknadnih efekata, situaciju u evrozoni su otežali dogaĎaji u Japanu, visoka cena nafte i kriza suverenog duga na obodu evrozone. U prvoj fazi ekonomskog oporavka, kretanje izvoza je bilo vrlo zadovoljavajuće. Profitirale su čak i zemlje sa tradicionalno visokim deficitima bilansa tekućih transakcija kao što je Španija. „Iako bi dinamika izvoza mogla da se blago uspori, od neto izvoza ove godine očekujemo dalje pozitivne doprinose od 2%“, rekla je Gudrun Eger (Gudrun Egger), rukovodilac istraživačkog tima za instrumente sa fiksnim prihodom u Erste Grupi. Rast izvoza će biti odreĎen dešavanjima na tržištima u razvoju kao što je Kina, a u isto vreme u glavnim zemljama evrozone se povećava domaća tražnja. Očekuje se da inflacija ostane visoka na kratak rok usled viših produktnih cena, ali bi, po rečima stručnjaka Erste Grupe, na srednji rok trebalo da ponovo padne na oko 2%. Po rečima stručnjaka Erste Grupe, očekuje se da ECB u julu i novembru podigne referentne kreditne stope za po 25 bp da bi se na širokom frontu suprotstavila efektima iz drugog talasa kao što su više zarade i cene. U predstojećoj godini se očekuje duža pauza na nivou referentne kreditne stope od oko 2% usled sporih stopa ekonomskog rasta i umerene inflacije. Tržište obveznica će i dalje biti nestabilno u evrozoni. Očekuje se da do kraja godine prinosi na obveznice sa kratkim rokom dospeća neznatno porastu usled povećanja kamatnih stopa, dok bi prinosi na obveznice sa dugim rokom dospeća (od 10 godina) trebalo da ostanu više-manje stabilni.

Spor rast u SAD

Privredni podaci za SAD su u drugom kvartalu bili slabiji nego što se očekivalo. Po rečima stručnjaka, do sporog rasta je došlo usled dugotrajne faze visokih cena nafte i katastrofe u Japanu. Očekuje se da će se ekonomski pokazatelji poboljšati u drugoj polovini godine, ali će oporavak ići sporo. Razlog je prekomerna ponuda na tržištu nekretnina, čija se normalizacija očekuje tek 2013. godine. „U ovom trenutku ne vidimo nikakav inflatorni pritisak u SAD. U 2011. godini očekujemo stopu inflacije od oko 2,6%, baš kao u evrozoni“, objasnio je Rajner Singer (Rainer Singer) iz istraživačkog tima Erste Grupe za instrumente sa fiksnim prihodom. Do sada su pokretači inflacije bile cene energije i hrane.

Iako još uvek sporo, privreda SAD se oporavlja, i kraj izuzetno ekspanzivne monetarne politike sada je na vidiku. Očekuje se da centralna banka SAD izvrši prvo povećanje kamatne stope od 25 baznih poena u prvom kvartalu 2012. godine. Po proceni istraživačkog tima Erste Grupe, tržište obveznica je još uvek izuzetno precenjeno, pošto izgleda da u cenu još nisu ukalkulisani rizici fiskalne politike SAD. Ukoliko političke partije u SAD ne postignu dogovor da do kraja avgusta podignu limit na zaduživanje, moguće je da država prestane da servisira svoje obaveze. Stoga državne hartije SAD u ovom trenutku ne vidimo kao naročito atraktivne investicije.

Zemlje CIE nadmašuju stopu rasta evrozone

Privredni oporavak u zemljama CIE1 napreduje po sličnom šablonu kao u evrozoni. Privredni porast je R/do sada bio baziran na izvozu. Otvorene privrede /kao što su Češka Republika i Slovačka su na osnovu toga značajno profitirale, pošto one imaju veoma bliske odnose sa industrijskim sektorom Nemačke. Dinamika rasta nije ravnomerno rasporeĎena po celom regionu. Slično evrozoni, porast u zemljama CIE, koje su pre krize imale visoke deficite bilansa tekućih transakcija, nastupio je u kasnijoj fazi. MMF-ovi paketi iz protekle dve godine su znatno doprineli smanjenju ovih deficita. Rumunija je konačno prevladala recesiju u prvom kvartalu, kao jedna od poslednjih meĎu ovim zemaljama. Ovo ostavlja Hrvatsku u minusu, gde se očekuje da porast postepeno počne tek od drugog kvartala. Stručnjaci Erste Grupe su procenili ekonomski rast u CIE za 2011. godinu na 3,2%, a ekonomski rast u CIE za 2011. godinu na 3,2%, a ako se uključi i Turska, onda se radi o 3,8%. Očekuje se da se u narednoj godini rast uspori samo u dve ekonomije CIE: Turskoj i Poljskoj. Generalno, region oseća snaže pozitivne efekte niskog nivoa državnog duga, sa izuzetkom Poljske (2010: 7,9%). Mere za konsolidaciju su u toj zemlji bile odložene, ali sada se njima treba pozabaviti, a to će verovatno imati destimulativan uticaj na ekonomiju. Trenutno se u CIE ne očekuju dugoročni strahovi od inflacije, pošto su visoke cene produkata i u ovom slučaju pokretačka sila. Tržište obveznica se uglavnom pozitivno razvija: uprkos previranju kod državnih obveznica, mnoge zemlje CIE su uspešno plasirale evroobveznice na strana tržišta. „Po našem mišljenju, rejting agencije još uvek oklevaju oko povlačenja smanjenja rejtinga tih zemalja dok ne bude dodatnih dokaza održivog oporavka u regionu“, dodao je Singer, analitičar odgovoran za CIE.

Izvor: ERSTE Bank

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.