Pratite Banke:online i na Twitteru

Istraživanja portala Banke:online /

Rezultati ankete: Koliko građanima znači Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga

 
// 2011-06-27 09:56:11

Istražili smo šta građanima znači novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i kolike promene i unapređenje zaštite korisnici usluga očekuju.

Polovina od ukupnog broja ispitanika smatra da će nakon uvođenja ovog zakona biti bolje zaštićeni,  dok ostatak ispitanika smatra da će ovim zakonom banke biti u još boljem položaju ili da neće biti nekih većih promena u njihovu korist.

Kao najbitniji segment ovog zakona građani izdvajaju način regulisanja promene kamatnih stopa i uslova za prevremenu otplatu kredita.

Veoma su podeljena mišljenja što se tiče komunikacije banke sa svojim klijentima u većini slučajeva se od strane korisnika naglašava neblagovremeno obaveštavanje o promenama uslova u vezi proizvoda koje koriste.

Pored toga su svima poznata sitna slova ugovora koje klijent sklapa sa bankom a koja
banci daju prostora za jednostranu promenu uslova na osnovu neodređenih odredbi ugovora.

Zbog ovakvih slučajeva savetuje se pre svega da se svako zaduživanje ozbiljno shvati, razmotri i preduzme samo u slučaju krajnje nužde. Pre donošenja konačne odluke u svakom slučaju se savetuje konsultovanje sa pravnikom i detaljno razmatranje predloga ugovora o kreditu sa nezavisnim stručnim licem.

Poučeni negativnim iskustvima prethodnika više od polovine građana smatra neophodnim konsultovanje sa stručnim licem van banke. Ako u prethodnim slučajevima to nisu učinili, svesni su da je ubuduće to neophodno uraditi.

Banke sve više uvode proizvode i usluge prilagođene posebno svakom pojedinom kupcu, kako bi se stvorila iluzija da korisnik sam kreira uslove za proizvode i usluge koje koristi.

Takođe su sad u mogućnosti da biraju sami model usluge, kako ne bi krivicu za eventualno loš ishod i uslove mogli da prebace na drugu stranu, odnosno
banku.

Pored konsultacija sa pravnikom, savetuje se i detaljno istraživanje celokupne ponude uslova na tržištu, ali i saradnja i komunikacija sa
udruženjem korisnika finansijskih usluga, preventivno - radi edukacije i boljeg upoznavanja finansijskog tržišta, kao i prava potrošača.

Kako bi bili sigurni u svoj plan otplate korisnici
kredita najčešće biraju kredite sa fiksnim kamatnim stopama (67%). Pored navedenih su sve popularniji i krediti sa zaštitnim kamatnim stopama koji ograničavaju do kog nivoa se može podići kamatna stopa u određenom periodu (17%).

Zbog nestabilnosti tržišta i česte promene uslova građani se retko odlučuju za kredite sa promenljivim  kamatnim stopama.

Autor: Sonja Đolai

Udruženje građana "Moj Dinar"

 

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Kalkulator kredita

Kursna lista


Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.