Pratite Banke:online i na Twitteru

Blic novosti iz banaka /

ERSTE Bank - Izveštaj analitičara Erste Grupe o dugoročnoj makroekonomskoj perspektivi Srbije

 
// 2011-09-12 14:47:00

Promene od prethodnog izdanja

Sa MMF-om je postignut sporazum o novom stand-by aranžmanu iz predostrožnosti vrednom 1 milijardu evra, kojim se na srednji rok podržava eksterna pozicija zemlje i fiskalna disciplina. Perspektiva realne privrede je revidirana naniže da bi se u obzir uzela slaba privatna široka potrošnja i pogoršana perspektiva eksterne tražnje. Perspektiva inflacije je ostala nepromenjena, dok perspektiva deviznog kursa donosi veće neizvesnosti vezane za nestabilnosti na globalnom tržištu. I dalje predviđamo da će referentna stopa biti na silaznoj putanji, dok bi stepen smanjenja stopa u velikoj meri zavisio od kretanja deviznog kursa.

Realna privreda

Posle dobrih rezultata u 1. kvartalu (+3,4% na meĎugodišnjem nivou), ekonomija je tokom 2. kvartala usporila – zabeležila je rast od 2,2% na godišnjem nivou, ali je stagnirala na meĎukvartalnom nivou. U 2. kvartalu privreda je izgubila zamah, opterećena usporavanjem industrije i slabijom privatnom potrošnjom. Izvoz je takoĎe izgubio zamah u odnosu na 1. kvartal, mada ga je pratilo usporavanje uvoza, zbog čega je neto doprinos izvoza približno uravnotežen. Ocenjujemo da se perspektiva privrede u poslednje vreme pogoršava. Očekuje se da u predstojećim kvartalima privatna potrošnja ostane slaba, i to zbog slabih rezultata tržišta rada i smanjenja raspoloživog prihoda kao rezultat trajnih inflatornih pritisaka.
Sa druge strane, investicije bi trebalo da u izvesnoj meri podrže bruto dohodak (u stepenu za koji smatramo da zavisi od javnih investicija i realizacije investicija u automobilskom sektoru (FIAT)). Pored toga, industrija je poslednjih meseci zabeležila pogoršanje rezultata, dok perspektiva izvoza donosi povećanu neizvesnost jer izgleda da je svetska privreda na putu da uspori rast, što ukazuje na manju podršku od eksterne tražnje u 2011/2012. Uzimajući u obzir gore navedene faktore, odlučili smo da revidiramo svoju stopu za 2011. godinu za 0,6 pp na 2,4%, a rast BDP-a za 2012. godinu na 3,0% (prethodno 3,6%).

Eksterni bilans

Dinamika trgovinskog bilansa za 2. kvartal se donekle ublažila u odnosu na 1. kvartal jer se rast izvoza ublažio na 16% na međugodišnjem nivou u odnosu na preko 30% na međugodišnjem nivou zabeleženih u 1. kvartalu. Sličan učinak je zabeležio i uvoz, rastući po skromnijoj meĎugodišnjoj stopi od 12% i dovodeći do marginalnog pritiska na deficit trgovinskog bilansa i do koeficijenta pokrivenosti uvoza izvozom većeg za 3,6 pp na meĎukvartalnom nivou. Izvoz je pretrpeo negativan uticaj, s tim da je ublažavanje produktnih cena davalo manju podršku nominalnim brojkama. Što se tiče drugih komponenata bilansa tekućih transakcija, usluge su zadržale svoju uglavnom neutralnu ulogu.
Račun prihoda je iskazao izvesno pogoršanje u odnosu na 1. kvartal, pretežno zbog viših troškova servisiranja duga, što je komotno pokriveno povoljnijim rezultatima doznaka. Predviđamo da će izvoz zadržati pozitivan ton, ali verovatno sa umerenijim tempom, uzimajući u obzir pogoršanje perspektive evrozone. Očekuje se da uvoz sledi isti obrazac, jer je domaća tražnja još uvek slaba (posebno široka potrošnja), a usporavanje industrijske proizvodnje i izvoza podrazumeva i slabiji pritisak na izvoz repromaterijala. Stoga predviĎamo da će deficit bilansa tekućih transakcija ostati blizu nivoa iz 2010. godine, tj. oko zone od 7% i u periodu 2011-2012. godine, što je znatno ispod nivoa pre krize, ali ipak ukazuje na prilično visoke trenutne potrebe za finansiranjem.
Na strani finansiranja, SDI su u 2. kvartalu zabeležile izvesno ubrzanje, ali odložena privatizacija Telekoma zadržava pritisak na finansiranju preko tržišta kapitala u 2. polovini godine, jer očekujemo da će neto SDI pokriti približno 50% deficita bilansa tekućih transakcija za finansijsku 2011. godinu. Prilivi portfolio investicija su izgubili u odreĎenoj meri zamah u odnosu na 1. kvartal i taj segment će ostati osetljiv na globalnu spremnost za prihvatanje rizika, što u sadašnjem okruženju donosi povećane rizike u odnosu na 1. polovinu 2011. godine. Sa druge strane, nedavno dogovoreni aranžman sa MMF-om bi obezbedio dodatne rezerve i manevarski prostor na strani finansiranja ukoliko bi se ostvarili negativni rizici. Pritisci na akumulaciju inostranog duga ostaju ograničeni, što bi podržalo stabilizaciju indikatora zaduženosti, i to na još uvek donekle neudobnom nivou od 75% BDP-a. MeĎutim, nivo deviznih rezervi i nizak udeo kratkoročnog duga pogoduju stabilnoj eksternoj poziciji.

Cene

Inflatorni pritisci su zabeležili maksimum tokom 2. kvartala (kao što se očekivalo), dostigli su 14,7% na meĎugodišnjem nivou u aprilu, a potom su se značajno ublažili, podržani deflacijom cena hrane. I dalje predviĎemo ublažavanje inflacije u 2. polovini 2011. godine usled nekoliko faktora:

1) pritisci sa produktnih tržišta će verovatno ostati slabiji zbog usporavanja globalnog rasta;

2) cene hrane bi trebalo da podrži solidan rezultat poljoprivrede;

3) i dalje bi bili slabi pritisci sa strane tražnje;

4) solidno kretanje deviznog kursa koje podržava niži pritisak na strani cena uvoznih proizvoda;

5) najavljena povećanja regulisanih cena su pretežno izvršena. Smatramo da su glavni rizici za našu prognozu inflacije vezani za nepovoljna kretanja deviznog kursa koja odgovaraju obnovljenim nestabilnostima na globalnom tržištu i povišenoj premiji za rizik, a takođe i odlaganju očekivanja da će se inflacija ublažiti (inflatorna očekivanja su još uvek na relativno visokom nivou).

Novi stand-by aranžman sa MMF-om bi trebalo da svede na minimum rizike od značajne fiskalne relaksacije u predstojećim kvartalima koja bi imala negativan uticaj na inflatorna kretanja. Stoga ostaje naš osnovni scenario da će se inflacija krajem godine vratiti u jednocifrenu zonu, a da će se u 1. polovini 2012. godine verovatno vratiti u ciljni koridor NBS. NBS će, posle početne relaksacije (smanjenja od 75 bp), verovatno biti opreznija u preduzimanju daljih koraka, s obzirom na zahtevnije eksterno okruženje i neizvesniju perspektivu deviznog kursa.

Tržište rada

Rezultati aprilske Ankete o radnoj snazi su doneli negativno iznenaĎenje jer je stopa nezaposlenosti zabeležila jak pomak naviše na 22,2%, što je povećanje od 3 pp u odnosu na. 2. polovinu 2010. godine. Mada su oktobarski podaci nagoveštavali izvesnu stabilizaciju, najnoviji podaci su potvrdili da se tržište rada još uvek suočava sa problemima. Zaposlenost je dodatno opala za 1,5 pp na samo 36,2%, praćena marginalnim padom stope aktivnosti (0,2 pp na 46,5%). Sa stopama aktivnosti i zaposlenosti u zoni ispod 50% odnosno 40%, tržište rada pokazuje stalnu strukturnu slabost koja iziskuje politike usmerene na povećanje učešća radne snage. Postepen oporavak privredne aktivnosti je možda još uvek preslab da preokrene negativne trendove na tržištu rada, što ukazuje da će možda biti potrebno izvesno vreme dok zaposlenost ne zabeleži bil kakav oporavak.

Javni sektor

Srbija je uspešno završila stabd-by aranžman vredan 3 milijarde evra, po kojem je povukla neznatno preko 50% od ukupnog dogovorenog iznosa. Srbija je nedavno dogovorila novi stand-by aranžman iz predostrožnosti koji vredi 1 milijardu evra i traje 18 meseci. Taj novi aranžman bi predvideo nešto viši fiskalni deficit za 2011. godinu od 4,5% BDP-a (u odnosu na 4,1% ranije), a stupio bi na snagu kada Srbija usvoji rebalans budžeta u Skupštini.
Očekuje se da se prema stand-by aranžmanu fiskalni deficit u 2012. godini suzi na 4% BDP-a. Držanje budžeta na rebalansiranom koloseku bi iziskivalo korekcije na strani rashoda, što bi bilo još veći izazov uz predstojeće parlamentarne izbore. Kao što je ranije navedeno, predviĎamo da će novi stand-by aranžman sa MMF-om osigurati veći stepen fiskalne discipline na srednji rok, što bi trebalo da pomogne da se rastući javni dug stabilizuje ispod limita od 45% koji je postavljen kao maksimum u gore pomenutim zakonskih odredbama o fiskalnoj odgovornosti. U sadašnjem tržišnom okruženju, tržišta bi veoma cenila sposobnost ostvarivanja fiskalne konsolidacije i adekvatnu srednjoročnu perspektivu, što bi podržalo stabilnost premije za rizik i eksternu poziciju.

Monetarna politika

Monetarna politika je već u 2. kvartalu prešla u fazu relaksacije jer je NBS odlučila da usvoji agresivniji pristup od očekivanog, ohrabrena povoljnim kretanjima inflacije i solidnim učinkom kursa tokom 2. kvartala. Tako je, nakon dostizanja maksimuma na nivou od 12,50%, dvonedeljna REPO stopa smanjena za 75 bp na 11,75%. Postupci politike NBS su se uglavnom slagali sa našim stavom da će NBS ublažiti svoj stav kada inflacija počne da se približava ciljnom koridoru, dok bi stepen popuštanja zavisio i od kretanja deviznog kursa. Izgleda i da će se inflacija ublažiti u predstojećim mesecima, obezbeĎujući više manevarskog prostora za NBS. Sa druge strane, posle solidnog učinka u 2. kvartalu, kurs je malo uzdrman usled previranja na globalnim tržištima i opadanja spremnosti za prihvatanje rizika. Stoga bi inflacija mogla da ima manje podrške kroz kanal deviznog kursa, a NBS verovatno zadrži fokus na deviznom kursu da bi podržala inflatorna očekivanja. PredviĎamo da će NBS balansirati izmeĎu stabilnosti dinara i, za sada, prilično komotne perspektive inflacije, što ukazuje na to da bi trebalo da vidimo nešto dodatnog popuštanja u 2. polovini 2011. godine ukoliko nervoza na globalnom tržištu ostane pod kontrolom. Stoga zadržavamo svoje predviĎanje dodatnog smanjenja od 100-150 bp do kraja 2011. godine. U bilo kakvom negativnom scenariju na globalnim tržištima, NBS bi se verovatno odlučila za manje agresivan pristup. NBS takoĎe izgleda odlučna da se dalje bori sa visokom evroizacijom, u nameri da poboljša delotvornost monetarne politike (povoljnijim prudencijalnim okvirom za dinarske izvore), gde, s obzirom na prošla kretanja dinara i istorijsko nasleĎe, i dalje očekujemo prilično skromne rezultate.

Devizni kurs

Devizni kurs je imao dobar učinak (vrativši se u dvocifrenu zonu) tokom većeg dela 2. kvartala, podržan povoljnim sentimentom na globalnom tržištu koji je podstakao prilive portfolio investicija kojima se pokušavalo da se iskoristi atraktivna razlika u kamatama kada je stopa monetarne politike NBS bila na maksimumu. Pored toga, NBS se opredelila da iskoristi povoljne uslove tj. da upotrebi kanal deviznog kursa da obuzda inflatorne pritiske, tako donekle menjajući strukturu politike.
Situacija se preokrenula u junu i julu, kada su nervoza na globalnom tržištu i rastuća averzija prema riziku dovele devizni kurs pod izvestan depresijacijski pritisak jer se dinar vratio iznad praga od 100 dinara za evro. Nedavna kretanja potvrđuju da je perspektiva deviznog kursa i dalje veoma zavisna od sentimenta na globalnom tržištu. Sa kašnjenjem prihoda od privatizacije, struktura finansiranja deficita bilansa tekućih transakcija je i dalje veoma zavisna od tržišnog finansiranja, a deficit ostaje na prilično visokom nivou od oko 7% BDP-a. Jasno je da novodogovoreni stand-by aranžman sa MMF-om obezbeĎuje važnu podršku u slučaju da situacija na tržištima postane zaista nepovoljna. Dodatno bi se smanjili rizici kada bi Srbija bila u poziciji da koristi eksterna tržišta kao što je najavljeno ranije ove godine (to bi uglavnom zavisilo od tržišno okruženja). Verovatno je da bi postepeniji pristup dodatnoj relaksaciji monetarne politike predstavljao podršku dinaru jer i dalje predviđamo da će NBS pažljivo motriti na kretanja deviznog kursa i držati inflatorna očekivanja pod kontrolom. Stoga koridor od 100 do 105 dinara za evro vidimo kao najverovatniji scenario za kraj godine, predviĎajući da je prihvatljiv u smislu inflacije. Jači dinar bi uglavnom zavisio od oporavka globalne spremnosti za prihvatanje rizika (velovatno omogućavajući agresivniji pristup smanjenjima stope).

Izvor: ERSTE Bank

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.