Pratite Banke:online i na Twitteru

Blic novosti iz banaka /

UniCredit Banka - Bankarski sektor u CIE će i dalje ostvarivati rast iznad proseka Evropske unije (EU)

 
// 2012-01-18 14:24:09

Dugoročni izgledi za regionalnu konvergenciju ostaju nepromenjeni, dok će ekonomski rast biti strukturno niži, a stope rasta će se u regionu razlikovati u većoj meri nego prethodnih godina

I 2012. godina će biti veoma izazovna za bankarstvo u CIE, a promene regulative i evropska dužnička kriza će predstavljati glavne faktore rizika. Smanjivanje zavisnosti zapadnoevropskih banaka od spoljnih izvora finansiranja bi trebalo da bude pod kontrolom.

CIE i dalje ostaje pokretač rasta za UniCredit, a nova strategija će biti usmerena na očuvanje vodeće pozicije kroz fokusiranje na pojedine zemlje

Srednjeročno i dugoročno gledano bankarski sektor u CIE i dalje ima potencijal da ostvari prosečan rast poslovnih prihoda i profitabilnosti veći od proseka u EU. U ovom regionu još uvek ima prostora za dalji prodor kapitala. Ovo je jedan od glavnih zaključaka najnovijeg istraživanja o bankarskom sektoru koji je sprovelo UniCreditovo Odeljenje za strateške analize u CIE. Iako se procenjuje da su ukupni krediti u regionu CIE u toku prošle godine zabeležili rast  od oko 9%, približivši se krajem 2011. godine iznosu od 1.500 milijardi evra, procenjeni odnos kredita i BDP-a u CIE još uvek je 49%, u poređenju sa 120% u evrozoni. Tržišni potencijal pre svega postoji u oblasti kreditiranja preduzeća i finansiranja nekretnina, što se ne može reći za kreditiranje potrošnje. I dalje su prisutne velike razlike od zemlje do zemlje, a očekuje se da će u periodu od 2011. do 2015. godine Rusija i Turska najviše doprineti rastu kreditnih aktivnosti.

CIE: Region sa dva lica

„Verovatno je da će ekonomski rast u budućnosti biti strukturno niži, dok će razlike među zemljama regiona biti znatno veće nego pre“, rekao je Đani Franko Papa, direktor bankarske divizije UniCredita za region CIE. „Trebalo bi da CIE i dalje bude region sa dva lica u kojem će veće ekonomije verovatno nastaviti da rastu gotovo maksimalnom brzinom, dok bi ostali mogli da trpe zbog svojih strukturnih slabosti i velike zavisnosti od rezultata koje ostvaruju zemlje 'periferne’ Evrope“. UniCreditovi analitičari i dalje vide značajan potencijal za rast u srednjoročnom periodu, zahvaljujući ostvarivanju sve većeg nivoa produktivnosti u regionu i smanjenju razlika u visini prihoda, što se ogleda i u njihovim dugoročnim prognozama rasta BDP-a koje u proseku premašuju 4% za region CIE. Regionalna konvergencija bi, dugoročno gledano, trebalo da se nastavi kroz širu ekonomsku diversifikaciju i sve veću ulogu izvozno orijentisanih sektora. U tom kontekstu kreditiranje će biti ključno u pružanju podrške promeni smera razvoja.

Struktura finansiranja u regionu bi trebalo da postane uravnoteženija

U toku prošle godine kreditna aktivnost u regionu CIE je nastavila da raste, iako nešto sporije nego u 2010. Rast je bio dodatno usporen u drugoj polovini godine zbog dalje nestabilnosti na finansijskim tržištima i brzog pogoršavanja uslova finansiranja. Ovaj kreditni rast predvodio je korporativni sektor koji je ostvario korist od cikličnog oporavka ekonomije u 2010. i u prvoj polovini 2011. godine. „Početkom prošle godine, usled ponovnog poboljšanja likvidnosti i sve većih dokaza da je konkurencija kada je u pitanju prikupljanje depozita (koja je bila veoma izražena u 2010) počela da negativno utiče na profitabilnost banaka, smanjena je fokusiranost na depozite, uz određena usklađivanja“, izjavio je Fabio Mući, direktor UniCreditovog Odeljenja za strateške analize u CIE i Poljskoj. "Međutim, u drugoj polovini 2011. godine banke su opet promenile pravac, jer je likvidnost znatno smanjena zbog krize u evrozoni, a borba za depozite ponovo je postala izražena". Smanjenje likvidnosti je donekle bilo posledica slabijeg priliva sredstava iz inostranstva, a stanje je u nekim slučajevima bilo dodatno pogoršano restriktivnijim politikama centralnih banaka, u pokušajima da zaustave slabljenje domaćih valuta.

Uprkos očiglednom pogoršanju uslova finansiranja u drugoj polovini prošle godine i pritiscima na strani prihoda, rezultati bankarskog sektora su poboljšani kada je u pitanju niz parametara. Posebno je značajno da je kvalitet kredita stabilizovan zahvaljujući oporavku kreditiranja i unapređenju makroekonomskih uslova. „Prosečno učešće loših plasmana u regionu nije se povećalo od kraja 2010. godine, a na kraju prošle godine je iznosilo 14%,“ kaže Mući. „U većini zemalja CIE udeo loših plasmana dostigao je vrhunac ili se do sredine 2011. godine stabilizovao. Poboljšanja kvaliteta imovine takođe su jasno vidljiva u smanjenju troškova rizika, što se pokazalo pozitivnim za profitabilnost banaka kako u 2010, tako i u prvoj polovini 2011. godine.“ Nivoi rezervisanja smanjeni su u svim zemljama osim u Kazahstanu, a najviše u Baltičkim zemljama, Rusiji, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj i Ukrajini. U skladu sa tim, prosečan udeo rezervisanja u ukupnim kreditima banaka gotovo je prepolovljen u 2011. u odnosu na 2010. godinu.

U narednom periodu rast kreditiranja bi trebalo da bude usporen u poređenju sa periodom pre krize, ali će i dalje biti malo iznad 10%. Očekuje se da će u novonastalim uslovima takođe preovladati uravnoteženija struktura finansiranja, naročito u zemljama sa manjkom sredstava za finansiranje.

Uticaj smanjivanja zavisnosti banaka u evrozoni od eksternih izvora finansiranja na region CIE je pod kontrolom

Težina trenutne krize u evrozoni podstakla je strahove da bi potreba za kapitalom i pritisci u finansiranju s kojima se suočavaju banke u Zapadnoj Evropi mogli da povećaju pritisak na smanjenje kreditiranja kada su u pitanju banke u CIE. Zapadnoevropske finansijske institucije su najznačajniji vlasnici banaka u CIE. Od 2.500 milijardi evra imovine banaka u regionu, 46% je pod kontrolom stranih vlasnika. Višestruke veze kada je kapital u pitanju između CIE i zapadnoevropskih banaka, region čine izloženim posrednim efektima trenutne krize u evrozoni. Godinama unazad pojedine banke u CIE snažno su se oslanjale na eksterno finansiranje, uglavnom od strane matičnih banaka, tako da strane obaveze danas čine značajan deo njihove imovine.

Prema mišljenju analitičara UniCredita, kratkoročni rizik za CIE koji proizlazi iz odgovora zapadnoevropskih banaka na zahteve Evropske bankarske asocijacije (EBA) za povećanjem nivoa kapitalizacije i dalje je ograničen. Ovo očekivanje se zasniva na informacijama iz pojedinih banaka o tome kako planiraju da dostignu nivo adekvatnosti kapitala (Core Tier 1) od 9% do kraja juna 2012. godine. Na srednji rok ekonomisti ne isključuju mogućnost da nepovoljniji makroekonomski uslovi i stalni regulatorni pritisci mogu da nateraju pojedine zapadnoevropske banke na uvođenje uravnoteženijih, samoodrživih poslovnih modela u svojim ćerkama bankama u CIE.

UniCredit zadržava vodeću poziciju u CIE i ponovno potvrđuje svoju posvećenost  regionu
„U svetlu nedavnih događaja u globalnoj ekonomiji i evropskom bankarskom sektoru, značaj regiona CIE za rast i profitabilnost međunarodnih banaka postao je još evidentniji“, kaže Đani Franko Papa, direktor bankarske divizije UniCredita za region CIE. „Region je u velikoj meri doprineo prihodima koje su ostvarile međunarodne bankarske grupacije u 2011. i ostaće glavni pokretač njihovog rasta, jer se očekuje da će rezultati u regionu i dalje biti bolji od rezultata na domaćim tržištima“.

Iako će diversifikacija kada je u pitanju geografska pozicioniranost i dalje biti ključna u strategiji međunarodnih banaka, u toku godine će biti prisutno određeno preoblikovanje poslovne strategije, sa jasnijim fokusom na određena tržišta.

Najnovije rangiranje međunarodnih banaka u CIE pokazuje da je u prvoj polovini 2011. godine UniCredit zadržao vodeću poziciju u regionu, nadmašivši svoje glavne konkurente u pogledu veličine i profitabilnosti. UniCredit se u većini zemalja CIE u kojima posluje nalazi među 5 najvećih banaka, a dobro je pozicioniran na najatraktivnijim tržištima regiona - u Rusiji i Turskoj.
„U narednim godinama ćemo ojačati našu vodeću poziciju u CIE, fokusirajući se na pojedine zemlje, dok će nivo profitabilnosti i likvidnosti predstavljati odrednice naše lokalne strategije. Istovremeno će akcenat biti na tržištima u kojima je Grupa snažno pozicionirana“, ističe Papa. „Kroz brojne strateške inicijative usmerene više nego do sada na optimizaciju ulaganja, vrednost operacija u CIE će se dodatno uvećati“.

Izvor: UniCredit Banka

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.