Pratite Banke:online i na Twitteru

Istraživanja portala Banke:online /

Kako banke zarađuju preko tekućih računa

 
// 2012-02-14 16:41:04

Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničavaju se mogućnosti naplate određenih naknada korisnicima od strane banke.

Za prestanak korišćenja određene usluge banke, više se ne može korisnicima naplaćivati naknada. Neki od najprepoznatljivijih primera ove vrste naknada mogu biti zatvaranje računa i gašenje kartica.

Da bi ove gubitke nadoknadile banke su uvele izmene u svoje tarifnike i to u delovima u kojima imaju veći manevarski prostor i mogućnosti. Da bi se nadomestili eventualni gubici koji bi mogli nastati ukidanjem određenih vrsta naknada za proizvode, uvedene su nove kategorije naknada koje se nisu obrađene u zakonu.

Najjednostavnije je bilo poskupeti onaj deo usluge koji je ostao naplativ.

Tako su neke od banaka uvele nove cene za otvaranje i održavanje tekućih računa. Trebalo bi da su sve banke koje su izvršile izmene u svojim tarifnicima o tome i obavestile svoje klijente. Radi dodatnog obaveštenja i za slučaj da neko nije obratio pažnju naveli bismo razlike u cenama u osnosu na početak decembra prethodne godine. Neke od banaka koje su promenile naknade za održavanje tekućih računa u poslednjih nekoliko meseci, odnosno od početka sprovođenja novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, navešćemo u nastavku. Banca Inesa za osnovni račun sada naplaćuje 125 dinara što je za 25 dinara više u odnosu na prethodni iznos naknade, dok je naknada za hit račun sada 300 dinara u odnosu na prethodnih 250. Takođe, ERSTE Banka je za 30 dinara uvećala cenu održavanja tekućih računa tako da kod ove banke naknada sada iznosi 180 dinara kada su u pitanju tekući računi za zaposlene, odnosno 150 dinara za račune penzionera. Još jedna banka koja je zaokružila cene održavanja računa je KBC banka, kod koje navedene naknade sada iznose 200, odnosno 300 dinara u zavisnosti od paketa koji se koristi. Zatim sledi i Srpska banka kod koje su nove cene mesečnog održavanja računa sada 150 dinara za zaposlene i 100 dinara za penzionere. U ovu grupu se takođe može svrstati i Vojvođanska banka kod koje su uvedene nove naknade za održavanje paketa računa penzionera i iznose 95, odnosno 140 dinara.

U ovim slučajevima su samo evidentirane promene u tarifama koje banke naplaćuju redovno svojim klijentima. Sad, da li su ove promene izazvane primenom odredbi novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ili uticajem drugih činilaca koji su se dogodili u istom momentu ostaje na banci da objasni svojim klijentima.

Mnogi građani još uvek nisu obavešteni o promeni uslova, ili na te detalje još nisu obratili pažnju. Takođe mnogima još uvek nije potpuno jasno na koji način i pod kojim uslovima banka može vršiti korekcije cena svojih usluga i dodatnih naknada, posebno za proizvode koji su već u korišćenju od ranije. Jedna naša sugrađanka Đurđa M. obratila se našem udruženju Moj dinar sa pitanjem da li postoji definisan način na koji banka sada mora obavestiti svog klijenta o promeni naknade za korišćenje određenog proizvoda. Navodi nam takođe da se neprijatno iznenadila kada je na sajtu banke videla nove iznose mesečnih naknada za održavanje tekućih računa, a da o tome nije prethodno obaveštena od strane banke, bar ne direktno. Priznaje da je sa stare adrese kasnije dobila prosleđeno pismo banke u kome je banka poziva da svrati u ekspozituru u kojoj je otvorila račun kako bi od strane službenika banke bila upoznata sa primenom novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Pitanje je da li je to bio dovoljan korak koji je banka učinila da svoje klijente upozna sa novim uslovima i primenom novog zakona?

U našim narednim istraživanjima moćićete da pratite i novine u kretanjima visine naknada i drugih bitnih uslova iz aktuelne ponude banaka na domaćem tržištu. Pored uporednog prikaza na našem portalu u okviru bankarskih proizvoda, i kroz naša istraživanja građani će moći da se informišu o bitnijim izmenama u tarifama koje banke naplaćuju svojim klijentima i novim naknadama koje uvode. Nadamo se da će o tim informacijama klijenti biti uredno obaveštavani i od strane svoje banke.

Kada smo kod naknada koje banke dodatno uvode za svoje proizvode, a na koje građani uglavnom ne obrate pažnju, da li ste znali da neke banke naplaćuju naknadu za prelazak sa višeg paketa računa na niži čak 500 dinara?

Autor: Sonja Đolai
Udruženje građana “Moj dinar”

 

Preuzmite istraživanje u .pdf formatu

 

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Kalkulator kredita

Kursna lista


Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.