Pratite Banke:online i na Twitteru

/

Istraživanje portala: Kreditne mogućnosti za penzionere

 
// 2012-09-06 12:01:37

Većina banaka penzionerima nudi iste uslove kreditiranja kao i zaposlenim građanima. Za osnovu se uzima visina prosečnih primanja – kako bi se odredilo koliki iznos kredita se može dobiti, kao i godine starosti – kako bi se odredilo koji je maksimalan broj godina na koji se kredit može odobriti.

Kao instrumenti obezbeđenja se često zahtevaju polise životnog osiguranja, žiranti, hipoteke da bi se banke dodatno osigurale od mogućih rizika. Ako korisnik kredita nema ugovorenu polisu osiguranja, ugovara je u banci za potrebe kredita i u tom slučaju je u cenu kredita uračunata i premija osiguranja.

Nekoliko banaka ima posebno razvijene proizvode za penzionere. Od kreditnih proizvoda najčešći su gotovinski krediti, potrošački i krediti za refinansiranje.

Banke

Maksimalan iznos kredita (RSD)

Period odobravanja (meseci)

Kamatna stopa

Godine starosti (na dan dobijanja kredita)

Banca Intesa

300000

12 - 36

19.00%

74

AIK Banka

850000

24

14.91%

80

KBC Banka

300000

36

22.52%

72

OTP Banka

600000

13 - 72

23.58%

66

Credy Banka

300000

6 - 36

22.79%

75

Univerzal Banka Beograd

zavisi od kreditne sposobnosti klijenta

12 - 36

21.19%

75

Opportunity Banka

500000

6 - 48

31.39%

75

Razvojna Banka Vojvodine

400000

36

17.38%

75


Detaljniju ponudu možete pogledati u uporednom prikazu odabranih bankarskih proizvoda na našem finansijskom portalu banke.online.rs.

Na osnovu priloženog se može videti da se kamatne stope kreću od 15 do 30 odsto. U većini slučajeva, za kredite namenjene specijalno penzionerima se ne naplaćuju dodatne naknade kao što su naknada za obradu kreditnog zahteva, izveštaj Kreditnog biroa, naknada za otvaranje tekućeg računa i prenosa penzije, što omogućuje da ukupna kamata (efektivna kamata) bude niža u odnosu na redovnu ponudu.

Maksimalan iznos kredita zavisi od kreditne sposobnosti, a dodatna ograničenja su na 300.000 dinara, dok se u izuzetnim slučajevima kod nekih banaka može dobiti i kredit do 850.000 dinara.

Period na koji se krediti odobravaju svakako zavisi od godina starosti korisnika kredita, najčešće je ograničenje na 3 do 6 godina.

Prema novom Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga trebalo bi se od strane banaka ukinuti starosno ograničenje, ali za sada ono još uvek postoji, većina banaka je stavila ograničenje na 75 godina, dok se u nekim ponudama susreće i 80 godina.

Kako postoje mnogi zaposleni koji ne zadovoljavaju uslove banaka, tako postoji i veliki broj penzionera koji spadaju u tu grupu.

Za njih sa druge strane postoji mogućnost da preko firmi koje sa PIO fondom imaju sklopljene ugovore o poslovnoj saradnji, nabave određene proizvode ili plate usluge na rate, putem administrativne zabrane.

Spisak firmi po vrsti usluga se može pronaći na sajtu PIO fonda:
http://pio.rs/cir/penzionerski-servis-pio.html

Ovde se i fokusiralo upravo na one vrste proizvoda i usluga koje su penzionerima najpotrebnije, a tu spada roba široke potrošnje - posebno u periodima kada se priprema zimnica ili ogrev, zdravstvene ustanove i medicinska oprema, javna i komunalna preduzeća, kao i turističke organizacije, banje i pogrebna preduzeća.

Na ovaj način se i penzionerima koji ne zadovoljavaju uslove banaka i žele da izbegnu komplikovanu proceduru omogućuje da kupuju na rate. Navedena opcija se sve više koristi gledajući po broju administrativnih zabrana. Pored toga opšte je poznato da su penzioneri najredovnije platiše.

Autor: Sonja Đolai
Udruženje građana “Moj dinar”

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.