Pratite Banke:online i na Twitteru

/

Istraživanje portala: Većina građana uz dozvoljeni minus preživljava mesec

 
// 2012-08-16 14:03:21

Dozvoljeno prekoračenje je najčešći vid zaduživanja građana, iako je poznato da je to jedna od najskupljih pozajmica banke.

Najviše se koristi jer se odobrava uz korišćenje tekućih računa, tj. određenih paketa računa. Korisnici ovih računa imaju pravo na dodatni iznos - pozajmicu, odnosno mogu je koristiti kada im zatreba. Naknade za ovu uslugu se zaračunavaju u zavisnosti od toga u kojoj meri se ona koristi.

U nastavku možete pogledati tabelarni pregled sa kamatnim stopama za dozvoljeni minus po bankama koje ih odobravaju, kako biste odabrali najpovoljniju pozajmicu za sebe.


Banka

Godišnja kamatna stopa

Dunav Banka

20.92%

Marfin Banka

24.00%

Moskovska Banka

24.00%

Piraeus Bank

24.49%

Vojvođanska Banka

25.00%

Nova Agrobanka

26.82%

Credy Banka

26.82%

JUBMES Banka

26.82%

Razvojna Banka Vojvodine

26.82%

Volksbank

28.00%

KBC Banka

28.03%

NLB Banka

28.50%

UniCredit Banka

30.00%

Privredna Banka Beograd

30.04%

Hypo Alpe-Adria Bank

30.74%

Komercijalna Banka

30.75%

UBB Banka

31.37%

Eurobank EFG

33.50%

Alpha Bank

33.75%

OTP Banka

34.49%

Srpska Banka

34.49%

AIK Banka

34.58%

Čačanska Banka

34.96%

ERSTE Bank

35.14%

Poštanska Štedionica

35.91%

Findomestic Banka

36.07%

Credit Agricole Banka

37.67%

Societe Generale Banka

38.48%

ProCredit Banka

39.87%

Banca Intesa

39.95%

Raiffeisen Bank

54.30%

Kamate na dozvoljeni minus se kreću od 24 do 54 odsto.

Kada se utroši iznos novca koji se nalazi na računu, može se samo nastaviti sa plaćanjem, odnosno podizanjem novca koji je odobren u vidu dozvoljene pozajmice.

Trik koji banke koriste je da vam ceo iznos novca koji imate na računu i odobrenu pozajmicu predstavaljaju kao raspoloživ iznos. Na taj način stičete utisak da je to takođe vaš novac i zbog toga ga slobodnije trošite.

Dozvoljeni minus se najčešće odobrava u iznosu prosečne mesečne zarade. Nekada taj iznos može dostizati i nekoliko prosečnih mesečnih zarada.

Iako taj iznos nakon odobrenja svakog meseca stoji korisniku na raspolaganju, veoma je bitno racionalno ga trošiti.

Ako je i neophodno da vam dozvoljeni minus bude onaj vid novčane podrške kako biste spojili početak sa krajem meseca veoma je bitno ne dovesti se u situaciju prekomernog trošenja, odnosno korišćenja ove usluge izvan odobrenih limita. U tim slučajevima se ulazi u nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu. Kamatne stope za nedozvoljeni minus su u najmanju ruku duplo nepovoljnije. O njihovim iznosima biće reči u našem narednom istraživanju.


Autor: Sonja Đolai
Udruženje građana “Moj dinar”

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

Nema komentara

Ako želite možete ostaviti komentar




Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.