Pratite Banke:online i na Twitteru

Blic novosti iz banaka /

Raiffeisen banka - Oročeni devizni depozit sa fiksnim dospećem

 
// 2009-10-19 15:39:05

Raiffeisen banka je u svoju ponudu uvrstila novi model štednje -oročeni devizni depozit sa fiksnim dospećem, koji predstavlja vid oročene štednje kod koga su sredstva dostupna 31.12.2009, bez obzira na to kada ste sredstva polozili na štednju.

Devizna štednja građana

Banka nudi građanima mogućnost polaganja deviznih sredstava na štednju.

Devizni računi i devizni štedni ulozi vode se u sledećim valutama: EUR, USD, CHF, GBP, SEK, AUD, CAD.

Devizna štednja može biti po viđenju (neoročena) i oročena.

Ukoliko su sredstva položena na neoročenom računu, štediša može sredstvima raspolagati bez ikakvog ograničenja. Prilikom podizanja iznosa od 5.000 do 50.000 evra ili u protivvrednosti druge valute, potrebno je najaviti podizanje novca jedan dan unapred, dok je za iznose preko 50.000 evra potrebno najaviti dva dana unapred.

Periodi oročenja za oročenu štednju su : 1 mesec, 3 meseca, 6 meseci, 1 godina, 2 godine i 3 godine.

Banka nudi mogućnost isplate kamate u kraćim vremenskim intervalima: mesečno, tromesečno, polugodišnje ili godišnje. Takođe, Banka nudi mogućnost da po isteku roka oročenja kamata odnosno kamata zajedno sa ulogom automatski budu preneta na neoročeni devizni račun ili devizni tekući račun otvoren u Banci, bez dolaska klijenta.

Minimalni iznos oročene štednje iznosi 500 evra ili protivvrednost druge valute.

Ukoliko se sredstva po isteku roka ne podignu, ugovor se automatski obnavlja na rok i pod uslovima koji važe na dan isteka ugovorenog roka.

U izuzetnim slučajevima, isplata je moguća i pre isteka ugovorenog roka oročavanja uz korekciju kamate.

Za polaganje deviznih sredstava na štednju, od dokumenata je potrebna lična karta ili pasoš.

 
Oročeni devizni depozit sa fiksnim dospećem 31.12.2009.
 
Oročeni devizni depozit sa fiksnim dospećem 31.12.2009. predstavlja vid oročene štednje kod koga su sredstva dostupna 31.12.2009, bez obzira na to kada ste sredstva polozili na štednju.
 
Na primer, ukoliko sredstva položite 01.09.2009, ona će biti oročena na maksimalan rok od četiri meseca po ovom modelu, dok će, ukoliko sredstva položite 30.12.2009, biti oročena na minimalan rok od jednog dana.
 
Podsećamo Vas da je do 31.12.2009. godine, na snazi i Zakon o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, što znači da se na kamatu ostvarenu po ovom modelu oročene stednje neće obračunavati i naplaćivati porez.
 
Kamatna stopa po ovom modelu oročenog deviznog depozita za štednju u evrima iznosi 4.65% na godišnjem nivou (nominalna kamatna stopa jednaka je efektivnoj)  i obračunava se na ukupan broj dana koliko je depozit bio na računu. Ovaj model štednje namenjen je štednji u evrima, a minimalan iznos uplate je 500 evra.
 
Posebna pogodnost ovog modela štednje je što Vam omogućava da sredstva oročite i na rokove koji nisu u standardnoj ponudi Raiffeisen banke.
 
Po isteku perioda oročenja, sredstva se sa pripadajućom kamatom prenose na devizni račun štednje po viđenju.

Izvor: Raiffeisen banka

0 0
Ako želite možete ostaviti komentar na ovaj članak.

Anketa

1 komentara

  • Simo Poznanovic // 07.04.2013.

    Postovani: Mene interesuje devizna stednja u Australijskim dolarima,npr. Ako bih kod Vas orocio 200.000 australijskih dolara kolika je stedna kamata I dali bi se mogla isplacivati mesecno,Hvala Vam unapred.

    8.6 (7)

Ako želite možete ostaviti komentar




Vesti

Povezani članci

Novosti iz banaka

Najčitanije vesti

Najtraženiji bankarski proizvodi

01. Devizna postepena štednja
02. Gotovinski Hipotekarni Krediti
03. Devizna štednja- Hypoland klub
04. Intesa Osnovni tekući račun
05. Potrošački krediti sa deviznom klauzulom za ostale građane

Poslednji komentari

Jasmina Radić: SGB je definitivno najgora banka i najgore poslovanje SGB banke... Ne ljubaznost im je na prvom mestu,osoblje im jako drsko prema klijentu... Sto dalje od ove banke. /Detaljnije/

Nikola S: Kao da u Zakonu o Narodnoj banci ne postoje i drugi članovi sem čl. 3 (stabilnost cena) na koji se stalno pozivaju iz Narodne banke. Postoje i članovi 4, 14, 43-45 koji govore o stabilnosti kursa dinara. Postavlja se pitanje stabilnosti u odnosu na šta. Tu dolaze do izražaja prirodni zakoni, jer je u svesti većine evropljana EURO mera stabilnosti. To je naravno objašnjivo veličinom ekonomije, odnosno vrednosti koju pokriva ta valuta. Zbog toga kurs dinara nije nikakva nauka niti ima potrebe za fingiranjem tržišnog određivanja kursa dinara u odnosu na euro. Narodna banka ima dovoljne devizne rezerve (tri puta veće od količine dinara u opticaju) da slobodno može da kaže da će /u narednih 10 godina/ otkupljivati euro za 119,50 dinara, a prodavati ga za 120,50. Učesnici na finansijskom tržištu ne moraju trgovati preko Narodne banke, to mogu da rade i između sebe po bilo kom kursu koji im se isplati. /Detaljnije/

Ivica Maričić: Korisnik sam kredita Findomestik banke u Novom Sadu i vrlo sam se iznenadio kada sam u suboru hteo da rešim problem sa kreditom, naletim na zatvorena vrata. Godinama sam član banke Inteza i nikada sa njima nisam imao takvih problema (moram da čekam ponedeljak).Shvatam da je po sredi mera štednje ali isto tako znam da su banke tu radi nas a ne mi radi njih.Takođe, kada treba naplatiti neku sitnu kamatu vrlo su revnosni . . . /Detaljnije/

Ma da: Verovatno najgora banka na svetu... Sada sam srecno razveden od nje. Osoblje katastrofa, usluge katastrofa, prevare i laz na visokom nivou, otimacina i kada spavas. Ja sam sa njima vodio rat, jer su prekrsili ugovor o koriscenju kreditne kartice, ukljucio u pricu Narodnu banku Srbije koja je na kraju bezuslovno stala u odbranu SGB (onaj famozni centar za zastitu korisnika finansijskih usluga - sve sami polupismeni trutovi koji su dobili drzavni posao) i pored svih dostavljenih neoborivih dokaza. Kazu u centru, SGB je u pravu, a vi ako zelite mozete nam podneti zahtev za posredovanje.... o kakvom posredovanju trutovi govore kada su vec bezuslovno stali u odbranu banke? Ja se pitam ko upravlja finansijama u Srbiji, NBS ili privatne banke? /Detaljnije/

Željko: godinama sam stedisa EFG banke i veoma sam zadovoljan /Detaljnije/

Banke:online/

Sve informacije o bankama i njihovoj ponudi, predstavljenje na ovom sajtu, su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu. Dobijene su iz medija, kao i javno dostupnih informativnih sredstava pojedinih banaka (web prezentacije, štampani i ostali propagandni materijal). S obzirom da, od momenta preuzimanja do momenta objavljivanja, može doći do zastarevanja, Vlasnik portala Banke ONLINE ne odgovara za tačnost objavljenih informacija.